S ovu stranu magle

Deo I - Magla je trinaestog u maju

Maj. Sunčano, toplo, predivno proleće. Ne pamtim lepše. Čak i za 1. maj nije kiša pala, valjda prvi put u poslednjih 20 godina. Ovde bili izbori. I tad blistalo proleće.

Uveče tog dana u Medoševcu nabrojali 180 listića, glasačkih, više od broja ljudi što su glasali. E, da je samo tamo… Izborna komisija, onda, nabrojala 17 biračkih mesta na kojima ima da se stvar ponovi. Izračunali: izbori bili šestog, sedam dana… ispalo da se ponavlja trinaestog. Od tog trinaestog se sve promenilo… Kiša, `ladnoća, sivilo, magluština. Drugi Bog. Maj se završio a počeo… novembar. Ništa od proleća. Možda neke druge godine. Ove ide novembar.

Temperaturu sam lično izmerio na 10, kod Yahooa stoji 12 stepeni. Kako je merila televizija, ne znam. To ne gledam. Kiša nije stala. Bukvalno. Četvrti dan. Čas uporna jesenja, čas teška kao letnja, ali ne prestaje. Oblaci se ne miču. Obećavaju još. I drže se obećanog. A onda su počeli i da se spuštaju. I eto najveće nevolje. Magla!
I kišurina i hladnoća, ajde de. Ali maglu ne podnosim. To čoveka drži slepim kod očiju. To pamet zamućuje. To pošten svet sprečava da radi što mu je posao.

Evo, na primer, onaj ekonomista što je i premijer, krenuo na sastanak, na kakve nas do sad nisu ni pozivali i stigao do aerodroma. Kažu pokvario se avion. Drugi kažu nije mu se ni išlo, jer ionako više neće biti to što je sad, a tobož je problem i šta bi im uopšte rekao, na tom sastanku.

Nije tačno. Ni jedno ni drugo. Evo. Da se pokvario avion, mogao je da se uzme drugi ili da se kupi karta na redovnoj liniji ili da se zamoli delegacija neke od dobrosusedskih zemalja da svrate i pokupe našeg ekonomistu. Dakle, nije kvar.  Nije ni ovo drugo. Čovek je živa vatra. Ne poverava se nekome čitavo društvo, tek onako. Taman posla da mu se nije išlo, a oko toga šta bi im rekao, pa… ništa. Samo je trebalo da sluša i da pamti. I šta je onda stvarni uzročnik ove diplomatske brljotine. Pa magla, naravno!

Ovde je skoro nikad ni nema. Ali tamo…

Deo II - Naša glavna Bela Palanka

Već dugo sumnjam da je magla kriva.

Počne da pritiska čim prođeš Bubanj potok i ne popušta kilometrima. Izgleda da se ne širi na sve strane, nego samo na ovu. Kad gledaš iz Beograda na tu stranu i nema ništa drugo nego magla.

Odonud zato i ne izgleda da nas ima. Mi mu dođemo nešto kao privid, a Beograd sa tako skraćenim pogledom – smanjio se.

Ono, njima izgleda baš suprotno. Izgleda  im da su se raširili i razmahnuli sve do samog kraja sveta.

Ali nije. To je samo magla. I nisu veći zbog nje, nego manji. Manji su, taman za nas, koje ne vide.

Tako smanjenima i misao im se sklupčala, i otvorenost i duh negdanji i mentalitet metropolski što su imali.

Ovakvima sad mentalitet postao šićardžijski, palanački.

Nije više BEOGRAD nego BELA PALANKA. E sad, to je ime već zauzeto. To onda pravi još veću pometnju.

Pa onda mislim, da ne brljamo ništa sa tim imenima, nego da samo prebacimo sedište vlade iz Belog grada u Belu Palanku (za neupućene to vam je između Niša i Pirota, gde nema magle) i sve će doći na svoje i sve će se popraviti. Mentalitet, Vlada i magla.

Mentalitet će biti na svome. Palanački  - pa u palanci.

Vlada će odonud moći da vidi celu Srbiju što daje šansu da razume šta joj je posao. Magla će ostati samo magla.

Beogradu, onom pravom će da lakne, a ovaj novi, mešetarski će morati da se da u trk po Srbiji, da bi bio blizu voljenoj Vladi, zbog čega će onom prvom Beogradu da bude još lakše. Dijalektika! Jel da?

Tako, u konačnom, Srbija rastera svoje magle i dobije Vladu. Sve jednim potezom.
 
I nama će biti bolje. Postoji šansa da bi Vlada sa sedištem u Beloj Palanci mogla da skapira gde je koridor 10, pa kad ponovo podignu stranske pare za isti, da ne podignu most u Beogradu od toga(kao prošli put), nego da taj koridor i završe.

E, onda dolazi i naših 5 minuta. Tu mi gradimo drumske kafane i gostimo umorne Turke na putu u Evropu i veselu Vladu na putu iz nje.
Mašala.