Eksterna šezdeset osma

Postoji neproverena priča o tome da je drug Tito, preko svojih najodanijih DB-ovaca, naručio studentsku pobunu davne 1968, poznatu kao „Antibirokratska revolucija“, da bi se oslobodio dela sebi sumnjivih boljševičkih kadrova koji su počeli previše da „puštaju krilca“.

Nakon višednevnih demonstaracija i protesta univerzitetske mladeži, drug Tito je odlučno rekao „Studenti su u pravu!“, posklanjao sebi neomiljene likove, najbuntovnije studente i profesore takođe, razbio univerziteski elitizam otvarajući isturena odeljenja u skoro svakoj varošici, vratio narodu veru u „najbolji sistem na svetu“ i ostao najdraži vođa do svog, nažalost, neminovnog kraja.

Nekako me priča o „državnoj maturi“ aktuelna poslednjih dana, podseća na ta davna vremena nezaustavljivog entuzijazma.

Srednjoškolci, ni od koga podstaknuti, pišu ozbiljna, argumentovana pisma gospodinu Ministru prosvete u kojima traže odlaganje „eksterne“ mature, đački parlamenti širom Srbije daju punu podršku takvom zahtevu, samo što ne izađu na ulice, pa da se oglasi gospodin Ministar i kaže:

„Đaci su u pravu!“!

Inače, za neupućenije, „državna matura“ je model polaganja završnog ispita za srednjoškolce nakon čega, po položenom ispitu, oni stiču pravo upisa na fakultete bez dodatnih prijemnih ispita (sem logičnih izuzetaka).

Naše Ministarstvo prosvete taj model najavljuje i odlaže već nekoliko godina. Problem nije u tome da li je ovaj model dobar ili ne, o tome se beskrajno može raspravljati (a takav način polaganja mature postoji već dugo u dosta evropskih zemalja), već je , po mom skromnom mišljenju, problem u višedecenijskim praznim pričama o reformi obrazovanja.

Imam utisak da se niko nije ozbiljno pozabavio time šta hoćemo od obrazovnog sistema, kako treba i koliko rasteretiti nastavne programe kako bi znanje bilo kvalitetnije, trajnije i funkcionalnije a ne samo obimnije. Nastavni programi se usmeravaju ka ishodima a da skoro ni malo nisu redukovani (bar iz nekih predmeta), većina nastavnika, pouzdano tvrdim, nema dovoljno iskustva u primeni standarda, ishoda, novih zahteva u pristupu obrazovanju jer je to proces za koji je potrebno vreme i ozbiljna obuka... Đaci i dalje uče kampanjski, za dobru ocenu, i znanje im baš nije ni najbitnije, ni najtrajnije.

Sve u svemu, takvog sam, bar, dojma, naš obrazovni sistem strmoglavo ide ka svetom cilju da nam najbolji i najtalentovaniji odu što pre na prestižne svetske univerzitete i tamo trajno ostanu. A ostali, ako se ne uklope u partiokratski sistem, završe školu sa što manje znanja, kako ne bi previše razmišljali o najboljem od svih sistema u kome žive i kako se ne bi stresirali dok motaju kablove u nekom od svetskih ekonomskih giganata koji su presrećni što u Srbiji ima toliko jeftine i poslušne radne snage.

Odlaganje mature će biti, dakle, pravi dokaz nesebičnosti gospodina Ministra i ostalih iz vrha obrazovnih organa.

A za to vreme lokalno obrazovno načelstvo formiralo je Interventnu brigadu VD direktora koji uspešno odlaze u škole gde prosvetni radnici nisu u stanju da izaberu pravu, pogodnu osobu za tu značajnu funkciju. Očigledno, nepouzdani prosvetni radnici misle da neko treba da uvaži njihovo mišljenje o tome ko bi trebalo da vodi školu u kojoj rade. To je, naravno, velika greška; zna se koji organi ovde odlučuju i ko sme da bude direktor škole!

Pozdrav do sledeće evaluacije kurikuluma!