Proročanstvo

Na 63. strani zapisa prote Zaharija, stoji u Kremanskom proročanstvu ovakva rečenica: "I pojaviće se velikodostojnik iz srca Srbije, koji će u zrelim godinama steći visoko zvanje i obrazovanje u jednoj od najcenjenijih škola na svetu, pošten, skroman, odan svojoj porodici, kumovima i srpskoj tradiciji, upućen u tajne i proceduru rođenja, a naročito odlaska sa ovog sveta, kome će biti dano da shvati i poveže reči i simbole na veliku sreću i korist svih Srba!"

Niko nije posebno obratio pažnju na ovu rečenicu, sve dok nedavno sam naš gospodin Predsednik, dok je, kako kaže, među ostalim laureatima slušao gospodina Vivaldija (ako dobro razumem smisao rečenice, i gospodin Vivaldi je, možda, dobitnik jednog od sretenjskih odlikovanja. Ako nije, svakako mu treba dodeliti jedno, ma gde bio, zbog inspirativnog delovanja na našeg gospodina Predsednika. I Gospođa Dragica, predsednikovica, može lično da mu pošalje teglu džema od originalnih bajčetinskih šljiva. Te nadeleko čuvene šljive razlog su i zašto avionima nije dozvoljeno da nadletaju ovaj deo Šumadije. Možda naši neprijatelji iz onog drona snime i ukradu tajnu pečenja još čuvenije bajčetinske rakije koja je jedan od, potencijalno najperspektivnijih, naših strateški izvoznih proizvoda. Zar da dozvolimo da se tako lako svi opiju i polude kao mi?!), nije uočio da NBS i NBS imaju istu skraćenicu!

Ovo, naizgled jednostavno otkriće, nosi u sebi mističnu poruku koju je, izgleda, samo gospodin Predsednik razumeo u prvi mah - knjige su bogatstvo! A knjige su i znanje, dakle znanje je bogatstvo!!

A to, poštovani puče i drage kolege prosvetni radnici, ne znači ništa drugo do da smo mi, prosvetni radnici u Srbiji, ubedljivo najbogatiji deo njenog stanovništva!

Nismo ni svesni koliko smo bogati! Samo je naš ministar gospodin Verbić, kao pravi dubokomisleći intelektualac, odmah zaključio da je svaki dalji štrajk prosvetnih radnika nepotreban i suvišan, te da onaj deo zaposlenih koji bi da štrajkuje i dalje treba podsetiti na to bogatstvo tako što će od Sretenja ove godine početi da se na njih primenjuje zakon o smanjenju primanja za onoliko koliko ne rade. Ako treba i više, sve da bi i oni shvatili i prihvatili dubinu poruke gospodina Predsednika.

Pomenuti zakon, inače, nije primenjivan do Sretenja, po starom srpskom običaju da se zakoni primenjuju onoliko koliko koji ministar smatra da treba!
Tako gospoda ministri zdravlja i policije smatraju da taj zakon ni ne postoji za njihove štićenike; ionako su štrajkovali samo nekoliko dana!

Pojedini ministri, pak, mišljenja su da, kako zaposleni njima povereni ne raspolažu tolikim bogatstvom kao prosvetni radnici, dotične treba dodatno stimulisati kroz adekvatne Kolektivne ugovore, kako bi i oni mogli da malo proputuju i kupe i poneku knjigu te nadoknade svoje duhovne zaostatke.

Tako da, drage kolege, čim nam još smanje platu, štrajk treba prekinuti i pokazati našim đacima na delu da smo mi, njihovi vaspitači, veoma dostojanstveni, daleko iznad materijalnog i pravi ponositi Srbi koji se ne savijaju dok nas malo ne pritegnu i priprete.

Tako je bilo i vazda će biti, kao što i kaže proročanstvo!