Školovanje Koste K.

Počela je još jedna, neobičnije od mnogo prethodnih, bez tradicionalnog štrajka prosvetnih radnika, školska godina uz prethodno medijsku pomamu za informacijama o tome kako će i gde lik iz najmračnije i najtužnije srpske stvarnosti nastaviti svoje školovanje, na šta ima pravo, a i obavezu.

Ministarstvo prosvete je, vođeno svojom svetom dužnošću, poslalo školama spisak preporuka i mera koje, kao i do sada, neće promeniti ništa u sunovratu našeg obrazovnog sistema, ali izgledaju kao genijalno rešenje sistema. U cilju stvaranja novih Kosta K.

Siroti prosvetni radnici treba za par dana, bez obzira šta predaju, da postanu klinički dečji psiholozi sposobni da prepoznaju i izleče svaki dečji problem i pubertetsku traumu, da se pretvore u bogoslužbenika koji sa autoritetom patrijarha (nadam se ne Pahomija i Kačavende) objašnjava zabludeloj deci šta je vrlina, poštenje, empatija, ljubav prema bližnjemu (a i daljemu)... Autoritetom koji im je godinama oduziman svakovrsnim ponižavanjem - materijalnim, birokratskim , pritiscima ambicioznih roditelja, mobingom direktora odanih trenutnoj vlasti…

Tridesetak godina , sa kraćim prekidima, srpsko društvo svesno i nesvesno (poslednjih petnaestak godina pogotovo) urušava obrazovni a posebno vaspitni sistem i uspešno stvara društveni i kulturni milje idealan za ubrzanu propast istog.

Od devedesetih kada su dokazani kriminalci proglašeni za nacionalne heroje i bogomdane vojskovođe, pa na osnovu ratnih “zasluga” u nedodirljive “biznismene”, razne “sojke” napumpanih usana i ostalih delova tela za estradne zvezde i umetnice, kreće promovisanje tog polusveta u društvenu elitu. Njima se pridodaju navijačke grupe i njihove vođe pod zaštitom određenih službi koji mirno obavljaju svoje bele trgovačke poslove i štite političku elitu od nezadovoljnih masa, ako se usude da protestuju ili osporavaju genijalnost Vođe.

Polupismeni poltroni na odabranim privatnim univerzitetima munjevito diplomiraju (ne znajući uvek šta), masteriraju, čak doktoriraju i postaju nova političko- intelektualna elita ( dok gospoda akademici uglavnom ćute ili se, eventualno, u potaji krste).

Sve to, dobro stimulisani narodnim parama, promovišu odabrani mediji (na kojima odavno nema Duška Radovića, Nevena, kvalitetnog školskog i kulturnog programa…) i odjednom imate u Skupštini razne Staše, Kebare, farmere; sve sam cvet Novog doba.

Valjda zato sve više dece u školama umesto da čita, ide u teretanu, malo se tetovira, visi po kladionicama, ponekad šmrkne nešto prahovito ili zapali nešto travnato (ipak je to državni posao) a kao vaspitački uzor im se predstavlja Kristijan! Ako i imaju neki problem ili su prosto zanemareni od zauzetih uspešnih roditelja, dobiće skup automobil da se malo izbesne na ulici ( ako nekog i pregaze –pa dešava se, šta sad), dosta novca da se pokažu čiji su, malo oružja ako su tatine muškarčine, igrice da im nije dosadno…

I tako se odškolovao lik iz naslova, a sistem se potrudio da se to i nastavi jer se takmičenje ko će brže, jače, bolje a za našu decu nastavlja!