Sport na severu a publika na jugu

Srbija je konačno dobila novi Zakon o sportu. Organizovana prezentacija u skupštinskoj sali u našem gradu, došli sportisti i sportski radnici Niša... Došla i ministarka sporta... Oni koji o niškom sportu odlučuju – izostali. Nadam se i verujem da će ipak doći bolji dani i za niški sport.

Nisam baš siguran da će stvari u niškom sportu krenuti na bolje samom donošenjem Zakona, ali ono u šta sam duboko ubeđen jeste da se stvari u niškom sportu moraju menjati, ukoliko želimo da bude bolje.

I da taj posao moramo uraditi sami...

Ministarka u svom obraćanju reče „da su mnogi sportski radnici bili prinuđeni da se oslone na improvizaciju i entuzijazam“, što je apsolutno tačno, a ja bih tu dodao da je sportsku Srbiju zahvatio „masovni sportski entuzijazam i improvizacija“. Kako, inače drugačije objasniti podatak da u zemlji od oko 8 miliona stanovnika postoji 20 hiljada klubova. Pa to znači da je svaki četvrti Srbin sportista! Što je mnogo, mnogo je, pa i za nas Srbe.

Upravo je taj masovno improvizovan „sportski entuzijazam“ uništitelj srpskog sporta.
Zato je i dobro što je Srbija konačno dobila Zakon o sportu, koji možda ne nudi idealna rešenja, ali svakako predstavlja temelj na kome se može sazidati stabilna „srpska sportska kuća“ sa čestitim sportskim domaćinima, što će reći, sportistima i sportskim radnicima.
Dobro je što novi Zakon uvodi institucije poput sportske inspekcije i nadzora, dobro je što brine o zdravlju sportista, dobro je što predviđa svojinska rešenja, do sada nedefinisane klupske imovine, dobro je što definiše opšte i lokalne interese u sportu, dobro je što sport vraća sportistima.

Nije dobro što ne može uticati da asimetrična sportska Srbija konačno postane „simetrična“... pa i svi sportski tereni i sportska borilišta su na kraju krajeva „simetrični“.

„Masovni entuzijazam i improvizacija“ su doprineli asimetričnosti sportske Srbije, te nam je „sport ostao na severu, a publika na jugu“. Da li smo i mi sami krivi što smo ostali samo „publika sa juga“? Oni sa severa vešto koriste „vernu publiku sa juga“ poveravajući nam organizacije raznih takmičenja, od evropskih prvenstava svetskih liga do raftinga na Nišavi, znajući da ćemo mi verno i vredno to organizovatii da ćemo u tome biti najbolji.

Sve bi to bilo u redu kada bi čuli pored naših gromkih aplauza i naše vapaje da i „nama na jugu“ trebaju vrhunski sportski objekti, vrhunski klubovi, vrhunski uslovi za razvoj sportskih talenata koji nam jedino ne nedostaju.

Na žalost, oni to ne čuju ali to ne čuju i oni koji su zaduženi za niški sport, te su izostali sa prezentacije novog Zakona o sportu.

Svestan da će se Nišava preko Morave uvek ulivati u Savu, žalim samo što nije bujnija i moćnija, već mirna i krotka. Možda je to i razlog što će se na jugu i dalje samo krpiti i renovirati a na severu i dalje graditi – što će i dalje ostati „SPORT NA SEVERU A PUBLIKA NA JUGU“.

A neki u svojim kabinetima.