Ne odgovaram na pitanja radnika "Informera". Samo novinara

Posle prvih najava feljtona o finansiranju KRIK-a, BIRN-a i CINS-a, u kojima su proglašeni organizacijama sa „zločinačkim namerama”, stranim plaćenicima koji žele da izazovu haos i sruše vladu, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije odbio da odgovori na pitanja radnice „Informera“. Evo zašto:

Nakon najave „Informera” da će od ponedeljka objaviti feljton o finansiranju BIRN-a, KRIK-a i CINS-a, u kojem sam direktor, sa fotografijama Slobodana Georgijeva, Stevana Dojčinovića i mene, dobio sam i dva SMS-a od radnice u „Informeru”:

1. „Poštovani, zamolila bih Vas za komentar povodom jučerašnje debate u Briselu – zašto smatrate da su najave u našem listu „hajka i poternica“? Zar nije legitimna novinarska tema da se piše o tome kako se finansira bilo koja organizacija? I Informer i Cins, Birn i Krik? Hvala unapred.

2. Poštovani, mogu li da očekujem odgovor – doživljavate li najavu u Informeru kao „hajku“ na Vas i zašto?

Bila je to ista radnica u „Informeru”, koja je već ranije, posle BIRN-ovog teksta o ugovoru o „Etihadovom” preuzimanju Jata, poslala SMS sa pitanjima. Tada sam joj objasnio to što objašnjavam mladim novinarima i studentima novinarstva širom regiona, pomalo i sveta, a najviše u Srbiji – kakva god bila praksa u domaćoj štampi – da se intervjui ne rade SMS porukama već uživo, osim u posebnim okolnostima. Pozvao sam je da dođe u CINS da razgovaramo, otvoren za sva pitanja.

Nakon polučasovnog razgovora, u kojem sam joj detaljno objasnio kako se finansiramo, kako nemamo novca, kako niko nije zaposlen, kako je naše trošenje novca pod vrlo strogom kontrolom, kako funkcionišu konkursi kod donatora i kako RTS dobija novac na istim tim konkursima sasvim redovno, objavila je samo ono što je odgovaralo tezi njenog lista – da smo strani plaćenici koji dobijaju ogroman novac iz inostranstva da rade protiv svoje vlade.

Nijednu činjenicu i gotovo ništa od svih informacija koje sam rekao nisu objavili. Pored teksta bila je najgora moja fotografija koju je fotograf uspeo da snimi, sa nekom mikrogrimasom, za koju nisam bio svestan da umem da je napravim. Dakle, koleginica i njena redakcija temeljno su prenebregli sve osnovne profesionalne standarde i zloupotrebili moju saradnju.

Sledeća stvar koju je „Informer“ objavio o CINS-u bila je ponovo iz „izvora bliskih vladi“:

CINS i BIRN su iznajmili sobu pored premijerove na Borskom jezeru, gde je hteo da provede svoj dvodnevni odmor, te je čovek zbog toga odustao i od ta dva dana. U naslovu smo nazvani „špijunima“, a slike Slobe Georgijeva i moje malenkosti ponovo su ukrasile tekst.

To o sobi koju smo mi iznajmili je, naravno, laž. A i bilo bi stvarno strašno da bilo ko može prvo da sazna broj premijerove sobe, a zatim i da bez problema iznajmi susednu. Brinuo bih za njegovu bezbednost. Možda se ne slažem sa čovekom u mnogo čemu, ali mu iskreno želim bezbednost i zdravlje, kao i njegovoj porodici. Sama ideja da mene zanima šta premijer radi sa porodicom u privatnosti odvratna je i, iako razumem zašto u „Informeru“ misle da je to legitimna tema medijskog rada, to ne znači da to ne bi bio zločin protiv pristojnosti, dostojanstva, etike i ljudskosti.

CINS objavljuje vrlo osetljive činjenice, ali važne velikom broju građana i dokazane. Dakle, nismo fizički uzbuđeni mogućnošću da prisluškujemo nečiju spavaću sobu. Naprotiv.

Naravno, ta potpuno lažna optužba protiv BIRN-a i CINS-a takođe je bila izvanredan primer sitne zlonamernosti, potpunog odsustva bilo kakvih obzira prema građanima Srbije, koji su bezočno slagani, i svedočanstvo o urednicima „Informera“ i novinarima koji pristaju da u tome učestvuju.

Njihova obaveza je da provere sve tvrdnje izvora, pa i „bliskih vladi“, a da one koje su bitne, kao što je pitanje prisluškivanja premijera u privatnosti hotelske sobe – dokažu.

Mi sve svoje tvrdnje dokazujemo i, mada pišemo o ljudima koji imaju sve pare sveta za advokate, do sada smo, uprkos više od stotinu objavljenih istraživačkih priča, tuženi dva puta, jednom smo dobili, drugi proces je tek počeo, da ne prejudiciramo.

No, može se i niže.

Samo nedelju dana kasnije, ponovo iz „izvora bliskih vladi“, na stranice „Informera“ stigla je vest da se CINS i BIRN sastaju svake nedelje sa šefom Delegacije EU u Srbiji Majklom Davenportom i da se na tim sastancima dogovaramo o tome kako da srušimo „vladu Aleksandra Vučića“.

Kasnije sam se upoznao sa gospodinom Davenportom. Rekao sam mu da je red da se upoznamo, kad se već viđamo tako često, i čovek je to primio sa puno smisla za humor, ali taj tekst zapravo nije nimalo smešan.

Vlada Srbije, na primer, nije uopšte reagovala na taj tekst. Da li to znači da vlada veruje u to da Delegacija EU u Srbiji hoće da sruši legitimnu vlast u našoj zemlji? Zašto onda idemo u EU? Zašto policija – ma šta policija, BIA – nije odmah privela nekoga iz CINS-a da ispita tu, očigledno špijunsku aktivnost sa krajnje destruktivnim i opasnim namerama?

Zato što je to neverovatna glupost, jedna potencijalno opasna i vrlo destruktivna laž. Građani Srbije su saznali od „Informera“ da EU ruši njihovu vladu. Ako neko misli da je to naivno, s njim nešto nije u redu.

Prosto me čudi da neko posle toga nije pozvan na poligraf. I tako će uskoro u svakoj kancelariji u Srbiji po jedan da stoji u nekom ćošku, kao foto-kopir aparat, zbog mnogo naivnijih stvari od ovoga.

Informer danima pušta najave u kojima optužuje poznate istraživačke novinare kao strane plaćenike, koji učestvuju u “zločinačkoj propagandnoj akciji”

Svakodnevna produkcija „Informera“ mnogo je strašnija od ovoga što smo doživeli BIRN i mi, a odskora i KRIK. Zaštitnik građana Saša Janković je doživeo da se o njemu objavljuju policijska i sudska dokumenta o samoubistvu njegovog prijatelja, sva osim tih par koji upućuju na strašnu privatnu tragediju koja se ni na koji način ne tiče građana. Uverenje porodice nesretnog čoveka koji je stradao upotrebljeno je sa odsustvom, ne profesionalne etike, nego obične ljudskosti. Sve to je upotrebljeno bez ikakve pomisli o tome šta se čini od poverenja u kancelariju zaštitnika, jednu od retkih koje zapravo rade svoj posao u ovoj zemlji, i njen značaj.

Da pomenem još i navodni pornić sa predsednicom susedne Hrvatske, od koje nam zavisi ulazak u EU. Nije to bila Kolinda Grabar Kitarević. Nije to bilo ni na koji način važno za građane. Na koji način je korisno da predsednicu susedne države nazivate „pornićarkom“ i „ustaškinjom“? Osim što, rekoh, nije bilo tačno. Ali je „Informer“ ipak objavio fotografije iz tog pornića i tvrdio da je to ona.

Zašto to sve pominjem? Zato što hoću da odgovorim radnici „Informera“ (ne i koleginici): Ne, ne možete da očekujete odgovor na vaše pitanje. Ne možete, zato što:

1. Vi niste novinarka. Ne mogu da se bavim sada definisanjem toga šta ste, ali niste novinarka. Novinarke i novinari ne rade to što vi radite.

2. Vaše glasilo nije medij. Ni tom definicijom ne mogu da se bavim.

3. Kada sam vas najljubaznije primio i razgovarao sa vama, to ste zloupotrebili na nedostojan način.

4. Nigde niste mogli pročitati da smatram najavu feljtona ni „hajkom“ ni „poternicom“, pa ste ipak to tretirali kao činjenicu u pitanju, neću ni da objašnjavam o čemu to svedoči.

5. Da, to je legitimna novinarska tema, ali vi niste novinari.

6. Iako je tema legitimna, kriterijum za odabir teme ne vidim:

• Da li ste ikada uspeli da dovedete u pitanje makar i jednu jedinu činjenicu koju su objavile organizacije čijim se finansiranjem bavite, pa da to bude dobar povod? Niste, a srećno u tom poslu – za svoje tvrdnje objavljujemo i zvanična dokumenta kao dokaze, naši sagovornici nisu anonimni i kompetentni su za teme o kojima sa njima razgovaramo, izvora imamo bar po tri za istu tvrdnju, a u fact-checkingu smo manijaci. Kontekst za tvrdnje nam je poveliki, više nego dovoljan. Vi imate isključivo jedan „izvor iz vlade“ koji sve vreme laže, a i nikada ga/je nismo upoznali, ili ste „probrali“ činjenice, umesto da objavite sve koje su relevantne. Za pobijanje naših dokaza, biće vam potrebni, takođe, dokazi. Good luck with that.
• Ne zanimaju nas stranke. Istražujemo korupciju, kriminalne radnje i kontakte i druge brljotine onih koji barataju novcem građana. Kada smo to radili Demokratskoj stranci, jedne druge novine koje su podržavale sadašnjeg premijera su to bezočno krale i objavljivale kao senzacije na naslovnoj strani iako su priče bile stare i po godinu i po dana. Bili smo izuzetno popularni u SNS-u, dobili smo više „nepristojnih ponuda“ sa te strane, kao i od drugih političkih opcija. Sve smo odbili, kao i pokušaje pritisaka na nas. Kažem, ne zanima nas politika, pratimo prljav novac, pa sad, ko se nađe u toj priči, žao nam je. Nismo ga terali da radi zabranjene ili nemoralne stvari. Nema važnije političke opcije u Srbiji koja se nije našla u našim pričama.
• Ne finansiramo se novcem građana.
• RTS i mnogi drugi dobijaju novac iz istih izvora iz kojih se i mi finansiramo. Ako vam nije problem da se „javni servis“ finansira iz inostranstva, u čemu je problem sa nama?
• Da kršimo bilo kakav zakon, svaka vlada bi nas odavno pohapsila. Ni vi to do sada niste tvrdili.
• Novinari CINS-a primaju honorare koji su, po mojim informacijama, manji od početničkih plata u „Informeru“. O razlici između plata urednika i menadžera da i ne govorim. Kod nas je razlika 20%. Niko nije zaposlen jer nemamo novca za to. Ni ja, kao direktor. Ni glavni urednik. Niko. Gde su ti milioni u kojima se valjamo, zaista ne znam.
• Sada vi meni recite, zašto je naše finansiranje tema? Na osnovu kojih to kriterijuma?

7. Nisam primetio da ste „izveštavali“ o mnogo važnijim temama za građane od ove, već ste samo propagirali vladu i premijera, dok ste istinski važne teme potpuno ignorisali ili navijački štitili vladu, što nije uloga medija, mediji ne zastupaju vlade i premijere, nego građane, baš da bi razotkrili zloupotrebu moći. Time se ne bavite, nikada.

8. Ne znam kako bi se ono što ste radili Saši Jankoviću, Kolindi Grabar Kitarević, pa i nama, drugačije nazvalo nego „hajka“. Ne vidim zašto bih očekivao bilo šta drugo, ali svakako u tome neću da učestvujem, bilo bi mnogo glupo s moje strane da ponovo poverujem u vaše namere.

9. Apsolutna objektivnost je nešto od čega se u teoriji medija odustalo poodavno, i taj je pojam zamenjen apsolutnim pokušajem da se objektivnost postigne. Ne samo da ne vidim taj pokušaj u radu „Informera“ već vidim i potpunu svrstanost iza interesa jedne grupe ljudi okupljene oko premijera Vučića. Praktično, apsolutni pokušaj glumljenja objektivnosti u svrhu nedvosmislene propagande. Eto, ipak sam nešto probao da definišem.

10. Nijedan tekst za koji ste mi postavili pitanja niste potpisali. Niko ih nije potpisao. Kome ja to da odgovorim, tačno?

Ako vam još uvek nije jasno zašto vam neću odgovoriti na pitanja, žao mi je. Nemojte me zvati da vam objašnjavam. Biću toliko ljubazan da ne napišem ovde vaše ime. Mada bi trebalo. Punoletni ste, trebalo bi da ste svesni u čemu učestvujete. No, ne vidim od toga bilo kakvu korist za građane ove zemlje. A za vas bi moglo biti neke štete.

Ne želim vam uspeha u poslu.

Branko Čečen, direktor CINS-a

* Tekst je preuzet sa Cenzolovke