Čiji si ti, mali?

Otvoreno pismo „najboljem“ studentu pravnog fakulteta ikada

Pišem ti ovo pismo u ime svih građana Srbije, a naročito onih kojih si se odrekao pre nekog vremena, odbijajući da prihvatiš da si po Ustavu predsednik SVIH građana.

Vreme je da se odlučiš. Ili si predsednik svih građana Srbije, ili si predsednik samo svojih glasača. Znam koliko voliš tačne brojeve i kako ih redovno koristiš, pa da ti pomognem. Prebrojao sam. Ima nas tačno 4,712,161 koji nismo glasali za tebe na izborima 2017. godine. Takođe, znam da ti je lakše da budeš predsednik samo onom manjem delu od 2,012,788 koji su glasali za tebe.

Mogu da te razumem zašto voliš samo ove „svoje“. ’Em ih je manje, ’em im je mnogo lakše predsednikovati. Onim najvoljenijim podeliš pozicije koje nikad u životu ne bi ni zamislili da mogu da dosegnu, kao što su raznorazna direktorska, savetnička i ministarska mesta. Drugima deliš sendviče i vodiš ih na putovanja autobusima po našoj lepoj Srbiji. Onim trećim i najbrojnijim, što su odavno upokojeni, a ipak redovno glasaju za tebe, omogućiš nebeski spokoj kroz donacije crkvi.

Ali biti predsednik jedne države je mnogo zahtevnije nego biti predsednik samo jedne partije. Pa makar bila i najveća. Moraš da poštuješ Ustav i zakone ove države, a ne samo da se jednom zakuneš, i gotovo. Ustav jasno definiše u članu 111. da, citiram,

„Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije"

Jedan pravnik, pa makar studirao i više od šest godina fakultet koji traje četiri, bi to morao da zna. Možda ti to nije najjasnije, mislim na tu formulaciju „državno jedinstvo“, ali imaš i u članu 115. Ustava mnogo jednostavnije objašnjeno. To je ona knjižica na kojoj si položio predsedničku zakletvu, ako se sećaš.

“Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost”

Nije valjda da si već zaboravio da si obećao početkom prošle godine da ćeš dati ostavku na mesto predsednika partije i predložiti naslednika januara 2019?

Dešava se to. Nisi ti jedini zaboravni predsednik koga je opila moć, a pogotovo ne „prvi u novijoj istoriji Srbije“ koji je pokušao da izigra Ustav i zakone ove države. Radili su to i Slobodan Milošević, i Boris Tadić. A lepo ih je Ustavni sud upozoravao kako to tako ne ide. Ali nisu poslušali. Zato su im građani Srbije to kasnije objasnili mnogo bolje. I jednom i drugom. I to na način da nikad više ne zaborave šta je to institucija predsednika države. Slobodanu Miloševiću su pokazali pesnicu, a Borisu Tadiću okrenuli leđa.

Jer pravi predsednik Srbije, po Ustavu i zakonima ove države, možeš da budeš samo ako si predsednik SVIH građana. Samo tako možeš da zaslužiš poštovanje, i od nas što nismo glasali za tebe, i što imamo drugačije mišljenje. Stvarno moraš da odlučiš čiji si ti. Ne može i tamo i ovamo. Tu se nalazi i objašnjenje zašto ti ne persiram. Ne mogu persirati nekom ko ne poštuje Ustav i zakone MOJE države. Uvažavanje se stiče, i to delima. Zove se poštovanje i ne sleduje po automatizmu. Mora da se zasluži.

Evo da ti opet malo pomognem. I ranije si morao da praviš teške odluke. Znam da ti nije bilo lako kada si se odrekao radikalizma, da bi postao napredan. Sada, kad si konačno „prelomio“ i odlučio da ne odustaješ od mesta predsednika SNS, time si se odrekao i obaveze da budeš predsednik svih građana. Odrekao si se obaveza, zato se moraš odreći i svojih prava. Najpoštenije je da daš ostavku u skladu sa članom 14. Zakona o predsedniku Republike, kako bi mogli da izaberemo predsednika koji hoće da bude predsednik svih građana Republike Srbije.

I došlo je vreme da to moramo uraditi na pravi način. Na fer i poštenim izborima, bez prevara i bez pokojnika na biračkom spisku.

Jer Srbija ima 7 miliona građana, i od tog broja čak 1,3 miliona maloletnih. To su oni što po Zakonu ne mogu da glasaju. I zato ne može da postoji 6,7 miliona „registrovanih“ glasača na „naprednom“ jedinstvenom biračkom spisku, jer ne postoji razumno i logično objašnjenje za višak od oko milion „duša“. Mnogo je to, čak i za Srbe, kao nebeski narod. Vječnaja pamjat.

Država Srbija je imala razne predsednike, lidere i vođe. Svaki je dobio ono što je zaslužio. Pre ili kasnije. A ti vidi šta ćeš i kako ćeš.

Jer je sve #stvarizbora. I jer su građani i građanke Srbije odlučili da pametniji više ne popušta.