Crv sumnje u zlatnoj jabuci

Autor

Danijel Dašić

Dugogodišnji regionalni predstavnik USAID u Nišu.Aktivista Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Za našu vlast, koja uglavnom voli sve što je skraćeno, sa naglaskom na napredne ubrzane metode sticanja diploma i hapšenja srednješkolaca, primetili smo da ih u zadnje vreme mnogo plaše neke nove skraćenice. Zašto? Nije baš najjasnije. Jer baš oni sve vole skraćeno. I misle da nije sve što je brzo i kuso.

Evo pitajte bilo kog političara. Par meseci u školi, eto diploma nekog mastera. Još par meseci, stiže i doktorat. 15 dana u uniformi, gotov vojni rok. Ali izgleda da to ima i svoju drugu stranu. Skraćenice kao što su FATF, GRECO, FH, CIVICUS „grickaju“ iznutra #BudućnostSrbije. Počinje sve jasnije da se vidi velika rđa koja probija pozlatu #zlatnodoba.

Brže, jače, bolje, mi dođosmo u 90-te, sve slušajući vlast. A šta nam to kažu skraćenice?

Počećemo sa FATF. Mora da su naši političari mislili da je to neka Fata, i da će biti poslušna i fina, kad ono, Međudržavno telo za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, pre godinu dana je objavilo izveštaj po kome se Srbija, kao jedina država na Balkanu, a bogami i u Evropi, našla na takozvanoj „crnoj listi“ FATF, u društvu „elitnih“ zemalja, kao što su Etiopija, Gana, Sirija, Bocvana i Pakistan.

Čak je i jedan Irak skinut sa te liste, dok naša Srbija, kao lider na Balkanu nije. Predsednica Vlade je tada dala garanciju da će Srbija krajem leta 2018. biti jedina zemlja koja je apsolutno usvojila i implementirala sve preporuke tog izveštaja. Prošlo je leto, i jesen, i zima, a Srbija još nije skinuta sa liste visoko rizičkih zemalja po međunarodni finansijski sistem.

Imamo i onaj GRECO što baš sekira vlast, a pogotovo našu Nelu Kuburović. A ima tako lepo ime, podseća na Grčku, more, sunce, na Palminu Parajliju i kolo u plićaku. A ono, ne leži vraže, iza tako lepog imena, „krije“ se „noćna mora“ svih naprednih srpskih političara – borba protiv korupcije.

Ovo antikorupcijsko telo Saveta Evrope u svom izveštaju podseća da Srbija nije primenila niti jednu od 13 preporuka koje je to telo dalo još davne 2015. godine. Izgleda da ovi iz Evrope ne razumeju koncept „za dve, najviše dve i po godine“. Uzalud upozorenje sredinom 2018., uzalud novi rok od godinu dana, uzalud Nelica ubeđuje i moli za bolju ocenu, na kraju, Srbiji pored činjenice da nijednu preporuku nije implementirala u potpunosti, ipak gledaju kroz prsete, te je ocena “u celini nezadovoljavajuća” ipak uklonjena, uz poruku da se srpske vlasti “ohrabruju da nastave sa usvajanjem preporuka”. Bravo za Nelu. Izborila se za još jedan popravni rok. A do kada, videćemo.

A i taj FH. Usudio se da usred „zlatnog doba“ i bukvalno „neviđenih“ sloboda, obavesti građane i građanke Srbije da žive u državi koja nije slobodna. Prvi put, posle petnaest godina, Srbija je u izveštaju Fridom Hausa izgubila taj epitet i svrstana je u red delimično slobodnih. I to ne za malo.

Slobode u Srbiji su se u odnosu na prošlu godinu znatno pogoršale u uslovima političkih prava i građanskih sloboda, što nas svrstava u grupu zemalja koje su imale najveće gubitke u jednoj godini. A ko je na „dobitku“? Pa naravno – naša vlast. Došla je na 99,2% kontrole svih medija prema priznanju savetnice predsednika Srbije, koja je izjavila da u Srbiji postoji „čak“ 18 nezavisnih od ukupno 2161 registrovanog medija. Kim Jong Un, spavaš li mirno?

I taman da prilegne, i da se malo odmori, ova naša vlast od neprekidnog rada na #BudućnostSrbije, kad eto ga i taj CIVICUS. Međunarodna organizacija CIVICUS stavila je Srbiju na listu zemalja u kojima su ozbiljno ugrožene građanske slobode. Osim Srbije, na listu su dodate i Venecuela, Sudan, Avganistan i Saudijska Arabija.

Srbija je dospela na listu za praćenje zbog, kako je i predstavljeno u izveštaju CIVICUS-a, prekomerne sile policije na protestima (prilikom udaljavanje ljudi iz zgrade RTS-a), kao i konstantnih pritisaka i napada na novinare i sužavanja medijskih sloboda. Sva sreća da ne prate naše ružičasto srećno pravo da znamo sve, i da u izveštaj nije ušao i „linč, silovanje, nasilje“ nad jadnom Barbarom, „prebijanje“ novinarki Pinka, beogradski masakr motornom testerom u RTS, ili ne daj bože, Šarapin „izveštaj“ o bombaškom napadu na RTS.

I tako, naš put brže, jače, bolje, modernim autoputevima i brzim prugama ka EU je izgleda bilo samo iluzija. Zbog nestručnosti, neodgovornosti i bahatosti vlasti, odronilo se brdo skraćenica i „zatrpalo“ naš put. Baš kao što je uradilo i brdo u Grdelici „jadnoj“ ministarki.

Posle sedam godina verovanja u #zlatnodoba i putovanja ka #BudućnostSrbije probudili smo se u društvu Etiopije, Gane, Sirije, Bocvane, Pakistana, Sudana, Avganistana…

Ne kaže se uzalud: ko spava u demokratiji, budi se u diktaturi. Mislite o tome.