Evropa u Zemlji Čuda

Prošle nedelje sam imao najteži posao na svetu. Kako osobi koja živi u uređenoj državi, u kojoj vladaju zakoni, a ne lideri, objasniti očigledno, a ipak tako neobjašnjivo, šta je to "napredna i slobodna" država Srbija.

Na sastanak u Delegaciji EU povodom izrade godišnjeg Izveštaja o "napretku" Srbije ka EU, pozvana je i moja malenkost, ispred Nacionalne koalicije za decentralizaciju, da kaže par stvari o korupciji, reformi javne uprave i ostalim elementima iz Poglavlja 23.

A razlog je jednostavan. Srbija već skoro četiri godine uspešno "glumi kako juri" ka EU, sprovodi reforme, donosi sve potrebne zakone, gradi institucije i pravi procedure za njihovu pripremu, usvaja strategije i akcione planove za primenu. Sa druge strane EU "čekira" sve urađeno, izražava zadovoljstvo brzinom rada i najavljuje brzi prijem, možda već 2025. Kako su u svakoj obmani i laži ipak kratke noge, na kraju sledi buđenje.

Svi zakoni jesu usvojeni, ali se ne primenjuju. Institucije postoje, ali su politički obojene. Procedure su neupotrebljive, strategije se ne primenjuju, a akcioni planovi služe samo da se opravda kašnjenje. I onda se desi nezadrživ, odnosno da budem precizniji „brže, jače, bolje“ pad po svim međunarodnim indeksima korupcije, pa crna lista GRECO, pa FATF, i na kraju „čestitka“ da je Srbija, po prvi put od Miloševića, odnosno da opet budem precizniji „po prvi put u novijoj istoriji, “izgubila status „slobodne države.“

I dalje me sa nevericom ti Evropljani gledaju kad im objašnjavam kako grad Niš potpuno ozbiljno namerava da bez učešća građana pravi radno telo za unapređenje Statuta „da bi se povećalo učešće građana“. Ili kad Vlada Srbije otme naš aerodrom „Konstantin Veliki“, imovinu Nišlija i Nišlijki, koju su pravili iz samodoprinosa, bez bilo kakve naknade. Pritom kršeći međunarodne dokumente čiji je potpisnik, i kojim garantuje autonomiju lokalnih samouprava. Da ne pominjem član 12. Ustava Srbije, jer naš Ustav izgleda više niko i ne poštuje, počevši od „najboljeg studenta Pravnog fakulteta“, pa sve do Ustavnog suda.

Živeti u Nišu, znači živeti u eksperimentu, u kome vlast stalno ispituje svoje granice, kako i koliko brzo će centralizacijom resursa, ovlašćenja i moći razvijati diktaturu sa laganim prelivom od demokratije. Svedoci smo da je izvršna vlast centralizacijom u 2019. metastazirala čak i ključne stubove pravne države – sudsku i zakonodavnu vlast. A krenulo se tako bezazleno, pre samo par godina, oduzimanjem osnovnih elemenata samostalnosti lokalnim samoupravama, kao što su pravo na političku, finansijsku i teritorijalnu autonomiju.

Političku autonomiju smo izgubili kad su naprednjaci 2016. prevarili svoje glasače nudeći lik i delo Zorana Perišića kao gradonačelnika, da bi iz Beograda postavili Darka Bulatovića, koji nije bio ni među prvih pet na listi za izbore.

Finansijsku smo izgubili, kao i ostatak gradova i opština u Srbiji, usvajanjem Zakona o finansiranju lokalnih samouprava 2016, koji je lokalu doneo deficit i udarne rupe, a Vladi Srbije suficit u budžetu sa kojim ne zna šta da radi. Teritorijalna autonomija grada Niša je načeta prebacivanjem sedišta Elektroistoka u Beograd, kao i centralizacijom Regionalne privredne komore. Otimanje Konstantina Velikog je poslednji ekser u kovčegu kojim se sahranjuje svaki izgled za napredak Niša u budućnosti.

Baš zato je Konstantin tema koju smo zagrizli i ne puštamo, kako u Briselu, tako i kod republičkih institucija. Pravna borba ide na svim nivoima institucija Srbije, Ustavni i Upravni sud, Osnovno i Više javno tužilaštvo. Da vidimo da li institucije sistema služe sistemu ili narodu. I dalje ta Evropa sluša sa nevericom kad ih obavestimo da smo podneli tužbu Upravnom sudu protiv Agencije za zaštitu konkurencije, jer je u obrazloženju odobrenja za koncesiju VANCI, „zaboravila“ da pomene kako u Srbiji postoji i aerodrom u Nišu, i „previdela“ da Ugovor sadrži i elemente kojim se limitira konkurencija. Agencija. Za. Zaštitu. Konkurencije!

Ili kad im objasnimo za ostale postupke od kojih je najzanimljiviji slučaj Višeg javnog tužilaštva u Nišu, posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije. Nakon što smo poslali obaveštenje o eventualno učinjenom krivičnom delu na adrese Osnovnog javnog tužilaštva i Državne revizorske institucije, ukazujući da postoje osnovi sumnje da je Gradsko veće grada Niša prekršilo više zakona i propisa, te time oštetilo budžet grada za više miliona dinara, Osnovno javno tužilaštvo i Državna revizorska institucija su pregledale naše obaveštenje, procenile ga i prosledile do Višeg javnog tužilaštva u Nišu, koje je odlučilo da nema osnova za pokretanje istrage? Zašto je to zanimljivo? Zato što smo u našem podnesku koristili svu argumentaciju i dokaze koji su imali osnova kad je grad Niš vodio postupak protiv sada već bivšeg direktora Aerodroma. Tada je bilo u redu, a sada nije? Baš zanimljivo!

Ne treba zaboraviti da je sve ovo ostvareno uz velike napore, i uz pomoć Zakona o dostupnosti informacija i kancelarije Ombudsmana. Tu tek Evropa ulazi u zemlju čuda, pa smo morali da donesemo vodu i šećer našim gostima iz Brisela, jer smo na primeru privođenja novinara Južnih Vesti i pokušaja ubistva novinara portala Žig Info iz Grocke, eksplicitno pokazali da se EU pomoć Srbiji da razvije institucije, u ovom slučaju policije, zloupotrebljava za obračunavanje sa ljudima koji postavljaju pitanja.

„Napredna i slobodna“ Srbija, koja se u 2018. ponašala u stilu „imamo pravo da ćutimo i da vam ne damo niti jednu informaciju“ po svemu sudeći u 2019. prelazi u „imamo pravo da vas ućutkamo ukoliko se drznete da pitate“!

Mislite o tome, jer pametniji više ne sme da popušta.