Ima li perspektive Konstantin Veliki u #BudućnostSrbija i zašto ne?

Uvek kada treba da napišem nešto o tome koliko ova vlast obmanjuje, manipuliše ili jednostavno rečeno – laže, pojavi se problem. Preopširna je tema. Čak bi i Dostojevski imao problem da ovu temu sažme u manje od četiri toma. Jer u Srbiji više nije moguće naći niti jedan deo stvarnosti u kojoj živimo, a koji ova vlast nije zarazila neistinom.

Primeri su brojni. Kad pričamo o ekonomiji, da li smo se navikli, da, kao magarac šargarepu, već četiri godine jurimo tih obećanih 500 evra plate mesečno?

Kad pričamo o pravdi, da li nekom smeta što se čovek koji ubije ženu kolima brani sa slobode, dok maloletnik koji nosi maketu vešala dobije 30 dana pritvora?

Kad pričamo o infrastrukturi, da li nam smeta što se tri puta u mesec dana dešavaju havarije prilikom prevoza opasnog materijala pored Niša?

Kad pričamo o vladavini prava, da li smo pristali na to da je otimanje aerodroma u Nišu legalno i legitimno? I tako dalje, i tako dalje.

Baš zato, kao Nišlija koji je odlučan u stavu da pametniji više ne popušta, rešio sam da prokomentarišem „proslavu“ predaje aerodroma Nikola Tesla VANCI-ju, i #BudućnostSrbije našeg Konstantina Velikog.

Hajde da pričamo malo o koncesiji i zašto je „moralo“ biti ograničenja broja putnika iz Niša

Ko se još seća „velikodušne“ izjave predsednika kako je Vlada sve ove godine „dopuštala“ aerodromu u Nišu da ugrožava Beogradski? I da zbog toga, između ostalog, mora doći do ograničenja broja putnika iz Niša, kako bi sačuvali poslovanje aerodroma Nikola Tesla. Ono što vam predsednik nije rekao, je da VANCI-jev glavni interes što se tiče aerodroma u Nišu nije u Beogradu, već u Prištini? Da VANCI, kroz Airport de Lyon, koncesionara aerodroma Adem Jashari, ima interes da ograniči jeftine letove iz Niša, jer direktno utiču na rast aerodroma u Prištini. I da baš zato postoji u Ugovoru o koncesiji ograničavanje Konstantina Velikog. Ne zbog Nikole Tesle, već zbog Adema Jašarija.

Činjenice govore da Konstantin Veliki nikad i nije uticao na aerodrom u Beogradu. Jednostavno, zato što orjentacija i poslovanje niškog aerodroma ima fokus na drugačiju ciljnu grupu putnika, samim tim ima i različite strategije razvoja. Izraziti rast broja putnika iz Niša u 2015. 2016. i 2017. nije uticao na broj putnika iz Beograda. Ali zato jeste uticao na broj putnika iz Prištine. Jer je tek sa stagnacijom Konstantina u 2018. prištinski aerodrom Adem Jashari po prvi put prebacio 2 miliona putnika godišnje.

Hajde da pričamo malo o rastu broja putnika

Vlast se početkom godine na sva usta hvalila da je preuzimanje Konstantina Velikog ipak pozitivno uticalo na poslovanje i kao primer navela, da je u prošloj godini ostvaren rast broja putnika za čak 20.000 u odnosu na prethodnu. Takav neverovatan „rast“ Konstantina bi možda trebao da se poredi, na primer, sa rastom broja putnika u 2016. koji je bio 90.000, ili sa 2017. gde je godišnji rast broja putnika bio 210.000. I još mnogo toga su zaboravili da napomenu u hvalospevima, na primer, kako je u januaru 2019. u odnosu na januar 2018. zabeležen pad broja putnika za 11%.

A zaboravili su da pomenu i drastičan pad kargo transporta u 2018, za čak 75%!

Šta su još zaboravili da nam kažu, saznaćemo ako se sete da objave i finansijske izveštaje o radu aerodroma od marta 2018.

Hajde da pričamo malo o perspektivi Konstantina Velikog u #BudućnostSrbija

Ono što je bilo jasno prošle godine, tokom protesta, sada je samo dobilo svoju potvrdu. Konstantin Veliki nema budućnost pod upravom Vlade.

#BudućnostSrbije je raskrinkana stvarnošću Srbije, i to već prilikom usvajanja budžeta Republike za 2019. Jer Konstantina Velikog tamo NEMA!

Kad smo to otkrili i počeli da ukazujemo da su obična manipulacija sve navodne priče o tome kako Konstantin Veliki postaje „državni aerodrom“, Ministarstvo je u panici prelistavalo budžet kako bi našlo bilo šta što se može makar i posredno dovesti sa obećanim finansiranjem aerodroma u Nišu, i „bacili su kosku“ u vidu budžetske linije 451, na kojoj postoji 93 miliona dinara, od kojih će 70-tak, po njima, biti potrošeno na finansiranje aerodroma u Nišu.

Jedino su zaboravili da Nišlije i Nišlijke znaju da čitaju, i da su pročitali da se ta budžetska linija koristi za, citiram, “Subvencije za javna nefinansijska preduzeća?”.

Od kad je to aerodrom u Nišu javno NEFINANSIJSKO preduzeće? I zašto samo 70 miliona dinara za „državni aerodrom“, kad Avio služba Vlade Srbije dobija čak 500 miliona u 2019?

Videvši da im je još jedna neistina razotkrivena, Vlada Srbije donosi Uredbu o subvencioniranju letova iz Niša. Što lepo zvuči ali i dosta šuplje. Jer da je ikad bilo isplativo AirSerbia da leti iz Niša, oni bi to već uradili.

I time je definitivno Vlada Srbije priznala da ne ume da upravlja aerodromima. Jer uzeti nešto što je bilo perspektivno i profitabilno, da bi ga posle samo pola godine upravljanja subvencionisali parama poreskih obveznika, je ključni dokaz nesposobnosti Vlade Srbije.

E da su barem pažljivije slušali predsednika, koji je još pre godinu dana izjavio da Vlada Srbije ne ume da upravlja aerodromima, i da zato mora da da aerodrom Nikola Tesla pod koncesiju.

Stvarnost je još jednom raskrinkala #BudućnostSrbija.

Za one koji još uvek ne primećuju da stvarnost dolazi, korak po korak, u sada već 82 grada i opštine širom Srbije, preporučujemo da se odmah obrate svome lekaru ili farmaceutu.