Izbori u Srbiji – napredna bajka o tamnom vilajetu

Ko glasa, kajaće se. Ko ne glasa, opet će se kajati.

Kažu ljudi da sve bajke u svetu počinju sa „nekada davno, davno, u jednoj dalekoj zemlji“ i da imaju uglavnom srećan kraj. U Srbiji sve napredne bajke počinju sa „za dve, najviše dve i po godine“ i nikako da se završe. U tom dalekom svetu, uglavnom deca veruju u bajke, samo u Srbiji u bajke najviše veruju glasači. I to oni poslušni partijski vojnici koji glasaju za #BudućnostSrbije, tamo gde napredna elita uživa „zasluženo“ #zlatnodoba.

Hajde da se malo vratimo u „tamni vilajet“ srpskih izbornih procesa.

Da li imamo fer i poštene izborne uslove? Ima li uopšte smisla učestvovati u izborima?

Krenimo od početka. Od ključnog pitanja – ko to tamo glasa u Srbiji? Srbija je jedna od retkih zemalja na svetu (možda i jedina) gde je broj registrovanih glasača maltene jednak ukupnom broju stanovnika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija ima nešto manje od 7 miliona stanovnika. U isto vreme ima i nešto preko 6,7 miliona registrovanih glasača, što je samo par stotina hiljada manje. Ako vam još nije u potpunosti jasno, to znači da je skoro 96% stanovnika Srbije upisano u birački spisak, po računici naše Republičke izborne komisije.

A kako je stanje u nekim drugim zemljama? Recimo, Francuska ima 65 miliona stanovnika, a može da glasa 47 miliona. Nemačka ima nešto preko 82 miliona stanovnika, od čega 61 milion glasača. Ali hajde da taj „truli zapad“ ostavimo na miru i pogledamo kakva je situacija tamo gde svi nalazimo prave uzore – u „bratskoj“ Rusiji. Ako niste znali, u Rusiji živi 144 miliona stanovnika, a imaju „samo“ 109 miliona registrovanih glasača.

Možda bi naša vlast mogla da objasni kako je to u „normalnim“ izbornim sistemima skoro svih uređenih zemalja broj registrovanih glasača obično između 70 i 80% ukupnog broja stanovnika? I kad bi objasnili kako to da je broj punoletnih građana, koji jedini i mogu da glasaju, samo 5,9 miliona! To bi sigurno „bacilo“ malo svetla na regularnost srpskih izbora, i na činjenicu da vlast u startu ima „tri na karte“, što bi se reklo kartaškim rečnikom.

Baš zbog toga što nema odgovore na ta jednostavna pitanja, naša vlast toliko potencira da smo „nebeski“ narod. Jer samo u Srbiji postoji na biračkom spisku oko 800.000 „upokojenih“, koji odlučuju ko će biti na vlasti i trošiti pare iz budžeta. I koliko izvući u privatne džepove od ukupno 10 milijardi evra svake godine. Dovoljno da se kupe diplome, nekretnine, osnuju firme po poreskim rajevima, i pokuša da se opere biografija kroz kontrolu svih medija. I to nema nikakve veze sa pričom o gastarbajterima, i o Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji.

Ovi prvi, ukoliko imaju važeća dokumenta države Srbije, već su ubrojani u tih 5,9 miliona. Ukoliko ih nemaju, jer su pre 2008. i zamene ličnih karata napustili zemlju, ne mogu biti na biračkom spisku, i samim tim ne mogu ni da glasaju. A na Kosovu i Metohiji je i ovako registrovano samo nešto preko 100 hiljada glasača.

I tako dolazimo do još jedne nove napredne bajke – bajke o savršenom biračkom spisku u Srbiji. Možemo samo da je dodamo na listu ostalih bajki koje nam je pričala ova vlast, ali je ovde pravo pitanje da li stvarno verujete u bajke? Da li još verujete u Beograd na vodi i Mercedes iz Ikarbusa? U platu od 500 evra i novi investicioni ciklus od 10 milijardi evra? U Nešin doktorat i diplomu fakulteta? U Zoranine graditeljske sposobnosti? Folksvagenovu fabriku automobila koja će sigurno doći? Ne verujete u te bajke? Imam lošu vest za vas. U ovoj zemlji i dalje postoje oni koji slepo veruju u bajke. I redovno glasaju. A vi sedite i dalje kući?

Da li ste znali da demokratija pobeđuje diktaturu samo kad i vi izađete na izbore? Kad odlučite da ipak nisu svi isti. Kad odlučite da je dosta bilo nestručnih, nesposobnih i bahatih. Kad rešite da Srbija bude vaša država, a ne nečiji partijski plen. Na primer, kad kažete sebi da u nedelju nema važnije stvari za uraditi, nego izaći na izbore i dostići izlaznost preko 80%? U tom slučaju ne postoji diktator, partijski vojnici, izborna prevara, kontrolisani mediji ili bugarski vozovi koji to mogu da spreče. Ne verujete? Pitajte Erdogana.

I proverite zašto je u staroj Grčkoj prvobitno značenje reči "idiot (idiotes)" označavalo čoveka koji ne učestvuje u izborima, ne bavi se politikom i koji je usmeren samo na svoje lične interese.

Mislite o tome. Jer je sve #stvarizbora. Naročito u proleće sledeće godine.