Kamen u Bubregu u Loju

Posle toliko primedbi, zamerki i protesta koje naša vlast ne primećuje, ispostavilo se da ipak samo lepa reč gvozdena vrata otvara. Gvozdena vrata na tvrdom srcu naše vlasti.

Eto koliko juče sam ih pohvalio kako su ispali fer i pošteni, jer nam nisu baš sve uzeli prilikom otimanja našega Konstantina Velikog, jer su nam velikodušno ostavili baš sve dugove, da ih u zdravlje vraćamo i čuvamo sećanje na aerodrom koji je nekada bio naš. Bio sam uveren da neće primetiti taj mali znak pažnje, kad ono, divna vest. Dobijamo kamen!

Dragi moji i drage moje, samo zbog naše Nišlijke, šampionke u penjanju, naša vlast je odlučila da nam pokloni veličanstvenu stenu za penjanje, vrednu čak 1,2 miliona evra.

Gde ste sad, mrzitelji i nevernici u #BudućnostSrbije? Samo za nas, ova vlast nam poklanja divan veštački kamen i pri tome nije štedela niti jedan jedini dinar poreskih obveznika Srbije. Platila ga je kao da je pravi dijamant. Izgradnja veštačke stene sa svim pratećim elementima, koja bi u nekoj drugoj državi, gde vlada haos demokratije, koštala maksimum 300.000 evra. Naša stabilokratija u kojoj odlučuje samo jedan čovek, najpametniji i najbolji među nama, platiće čak četiri puta više! I to samo zbog nas. Da nam pokaže koliko joj je stalo do običnih ljudi i do njihove sreće.

Koliko samo naša vlast misli napredno, dokaz je da će tu stenu postaviti u Beogradu, u sred Košutnjaka! Kakva fantastična i napredna logika. Šta će ta veštačka stena u Nišu? U toj unutrašnjosti, u neistraženom delu Srbije, nezgodno postavljenom između Beograda i Kosova? Jer šta je inače suština života svakog izgubljenog naprednjaka iz unutrašnjosti, koga na oproštajnoj turneji prvorođenog vodaju sendvičarskim autobusima, uporno tražeći #BuducnostSrbije, nego da jednog dana završi u Beogradu? Sa druge strane, dobro naš predsednik zna koliko je nesposobna vlast u Nišu, tako da je najsigurnije da ipak bude u Beogradu. Ima za to još razloga.

Kao prvo, lokacija je dovoljno daleko od pobunjenog brda u Grdeličkoj klisuri, Babić je na dužem bolovanju, ministarka je zauzeta popravljanjem popravljenih popravki na koridorima, tako da objektivno nema nikakvih opasnosti da se izvode radovi.

A ako grad Niš stvarno hoće da pokaže koliko je zahvalan vlasti, najmanje što može da učini je da angažuje neku beogradsku firmu da redovno vozi na liniji Niš – Kalemegdan. Za to postoji odlično opravdanje, jer opšte poznato da su naprednjaci najbolji kad treba da organizuju neki autobuski prevoz. A sa druge strane, za sve one koji više vole udobne funkcionerske fotelje i ne pentraju se po stenama, to predstavlja odličan kondicioni trening, imajući u vidu koliko je zakazao zadnjih meseci baš taj pouzdani transport iz Niša u pravcu #BudućnostSrbije. Na kraju krajeva, zna se kako se kaže kod nas – poklonu se u zube ne gleda.

Nišlije i Nišlijke su spremne da sve učine za boljitak ove zemlje i bitno je da znaju koliko je otimanje Elektroistoka, Regionalne privredne komore i Aerodroma stvarno dovelo do uspeha i rasta Srbije.

Ako ne verujete, evo i konkretnih primera. Elektroprivreda Srbije beleži tako „dobre“ rezultate, da to više ne može da se sakrije, dok Aerodrom „ponire“ već drugi mesec za redom. ekonomija cveta.

Pošto već živimo #zlatnodoba, što bi se reklo „ko bubreg u loju“, jedan kamen više-manje ne bi trebalo ništa ne znači?

A da li je baš tako? Mislite o tome. Jer pametniji ne bi smeo više da popušta. I da dopušta.