Korupcija je srce Srbije

Ne znam da li ste pratili, ali ove nedelje je usvojen Zakon o (ne)sprečavanju korupcije, kojim je brže, jače, bolje (čitaj – po hitnom postupku) završen postupak legalizacije korupcije kao zvaničnog brenda Srbije. Shodno tome, neophodno je da se oda počast hrabrim poslanicima koji su imali smelosti da javno priznaju svoju zavisnost. Dobro se zna da je za svaku bolest zavisnosti prvi korak ka izlečenju – priznanje.

A kako je išla istorija te bolesti, od početka pa do „izlečenja“?

Sve je počelo u „žutom“ periodu naše države, kada su na vlasti uz DS bile i neke „loše i tajkunske“ političke partije, kao što su SPS, PUPS, Jedinstvena Srbija, G17 i naravno Rasim Ljajić. Tada je donet i prvi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Nije bio savršen, ali je dosta ogadio skupštinski ’lebac našim političarima. Kakva je to svrha bavljenja politikom i osvajanja vlasti, ako ne može da se koristi službeni auto za dilovanje droge, ako nije dozvoljeno uzeti „malu nadoknadu“ od prijatelja za namešteni posao, i naravno ako se ne „zaradi“ dovoljno da se obezbedi i treće koleno?

Zamislite političara koji konačno osvoji vlast, a tamo neki Zakon počne da ga ograničava da mora da razdvoji javnu i političku funkciju? Pa na šta to liči? Kao da su naši političari neke podvojene ličnosti, pa da mogu to da razdvoje. Vulin se tu ne računa. Uz to se i zabrani nagomilavanje funkcija. Zar su naši političari nesposobni da primaju više plata istovremeno? Svašta. I još moraju da prijavljuju imovinu i sve poklone. Šta očekuje ta država? Da političar živi samo od plate?

I ta EU koja insistira na Poglavlju 23 i borbi protiv korupcije. Kako ti Evropljani ne razumeju da je nama korupcija brend? Dođe nam kao burek, ćevapčići, ajvar. Ali se njima to ne može objasniti, pa nam promeniše „žute“ i dovedoše 2012. neke stare-nove da srede konačno tu korupciju, pa još potpisaše taj neki sporazum i sad moraju da donesu novi Zakon, da bude još strožiji prema korupciji.

A ovi eksperti iz nevladinih organizacija baš zapeli i napravili predlog zakona koji bi potpuno da zatre korupciju našu nasušnu.

E, ne može tako. Neće eksperti i nevladine organizacije da budu vlast u ovoj zemlji. To je bogom dano samo političarima. Vanredna situacija traži vanredne mere, odnosno izbore, pa je pod hitno moralo da se izabere novih 250 poslanika u Skupštinu te 2016, da se spreči katastrofa. I to samo proveren kadar, koji zna šta treba da se uradi. I uradiše šta treba. Predlog Zakona nestade, kao da ga nikad nije ni bilo. I tako prođoše godine i godine u miru i vrednom radu na ubiranju plodova korupcije.

Dok ne zakuca GRECO na vrata. Ćute ovi „naši“ iz Vlade i prave se da ne razumeju šta treba da se radi. Samo se naša ministarka Nela ne pravi. Ona zaistinski, baš ne razume. I tad počinje trka sa vremenom. Vlada naređuje da se Zakon o sprečavanju korupcije donese po hitnom postupku, radi, citiram, „ispunjenja međunarodnih obaveza Republike Srbije koje su sadržane u preporukama Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) u okviru Četvrtog kruga evaluacije“. Što je malo čudno, jer je rok za ispunjavanje istekao pre dve i po godine. A novi rok je kraj decembra? Čemu žurba? Ne postoji niti jedan razlog za hitnu proceduru, pogotovo jer je to jedna od preporuka GRECO.

A šta će to dobiti Srbija po hitnom postupku? Pa dobija obećano #zlatnodoba. Za početak, samo za funkcionere. Jer posle lekara, i političari su se uspešno „izborili“ za legalizaciju korupcije. Smanjen je broj funkcionera koji mogu biti predmet ovog Zakona, a nestala je i kontrola finansiranja političkih kampanja. Onaj ko je na vlasti, biraće direktora i članove Veća Agencije po svom ukusu. Ako neka zloupotreba i promakne, tu je provereni član koji propisuje zastarevanje za pet godina.

I to nije sve. Krug lica za koja funkcioner dostavlja podatke o imovini i prihodima nije proširen na roditelje, braću, sestre i punoletnu decu koja ne žive u istom domaćinstvu. Nije vam jasno? Recimo da imate rođenog brata koji je na nekoj visokoj funkciji, na primer neki predsednik. Hipotetički, u tom slučaju možete da postanete u samo par godina najmoćniji čovek u Srbiji, ali to niko neće istražiti. Zvuči poznato?

Ali, nemojte se sekirati. U #BudućnostSrbije, neće više biti priče o korupciji. Jer je sada zabranjeno da zaposleni u Agenciji za borbu protiv korupcije saopštavaju, dostavljaju, ili na bilo koji način omogućuju pristup podacima. Zašto više da plaćaju kazne zbog ćutanja? I to od našeg novca, naravno.

Vidite kako političari ipak ne brinu samo o svojim interesima, već vode računa i o vašem zdravlju. Jednostavno, što ne znate, ne može ni da vas sekira.

Mislite o tome. Jer je sve #stvarizbora.