Njutnov zakon protiv bezakonja

Šta raditi kad vas umesto jutarnje kafice probudi zvuk gradilišta u vašem dvorištu?

Prvo se morate setiti srednje škole i Njutnovog zakona, koji kaže da je sila jednaka proizvodu mase i ubrzanja. Da biste sprečili radove potrebna vam je što veća sila. Zato, ubrzano pozvonite svim komšijama, pozovite ih da izađu i tako napravite masu koja će dati silu, dovoljnu da se postojeći radovi zaustave. Korupcija se krije iza birokratije.

A birokratija se pobeđuje samo upornošću i strpljenjem, uz upotrebu birokratije.

Kako kaže naš narod, „klin se klinom izbija“. Ako je neko došao iznenada i počeo na brzinu da priprema gradilište, najverovatnije da nema sve potrebne papire, i/ili nije ih dobio na najlegalniji način.

Pa da krenemo od suštine problema. A to je gradilište u vašem dvorištu. Treba da znate da svako gradilište počinje uvođenjem izvođača radova u posao, što zahteva nekoliko veoma bitnih birokratskih detalja. Predaja i obezbeđenje parcele na kojoj će se raditi objekat, kao i pravo pristupa na gradilište mora biti izvedeno u prisustvu investitora, izvođača radova, nadležnih inspekcijskih službi grada/opštine u kojoj se izvode radovi. I to u radno vreme, uz prethodno obaveštavanje građana koji žive u okruženju.

Svako gradilište, takođe, mora biti propisno ograđeno, sa privremenim objektom za boravak radnika, urađenim priključkom za vodu i kanalizaciju i naravno, sa tablom koja jasno prikazuje izgled budućeg objekta, broj građevinske dozvole, datum početka i završetka radova, ime i licencu izvođača radova, projektanta i nadzornog organa.

Veoma je važno da sprečite početak bilo kakvih radova bez navedenih elemenata, i ne dozvolite postavljanje privremenih objekata, ograde ili table bez propisnog uvođenja izvođača u posao.

Nemojte verovati da je svaki papir koji vam pokazuju u skladu sa zakonom. Sasvim je moguće da je neki papir vaše dvorište „brže, jače, bolje“, od zelene površine napravio gradsko-građevinsko zemljište.

Da li je neka površina „zelena“ ili „građevinska“ zavisi od planskih dokumenata, a to su urbanistički planovi. Obično se donose na duži vremenski period i trebalo bi da budu u skladu sa Zakonom. Treba proveriti da li su postojeći planovi doneseni u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja. To podrazumeva da je bio predmet ranog javnog uvida i da postoji javno objavljeni Izveštaj o obavljenom ranom javnom uvidu (članovi 37-42).

Sledeći korak u birokratskoj proceduri procene legalnosti je provera da li je urađena stručna kontrola. Zašto je to bitno? Stručna kontrola proverava usklađenost predloženog planskog dokumenta sa prethodno usvojenim zakonima, standardima i propisima. I o tome mora da postoji javno dostupan Izveštaj o obavljenoj stručnoj kontroli planskog dokumenta (članovi 50-53). Nakon toga sledi javni uvid u finalnu verziju planskog dokumenta koji se okončava Javnom sednicom komisije za planove. I ta komisija mora da sačini Izveštaj o obavljenom javnom uvidu u kome moraju biti navedene sve primedbe na predlog plana, kao i zaključak komisije o svakoj podnetoj primedbi uz obrazloženje (članovi 59-66).

Ako ste mislili da je ovde kraj – pogrešili ste. Pre potvrđivanja planskog dokumenta, vlast je dužna da organizuje i javnu prezentaciju urbanističkog projekta u trajanju od sedam dana, gde je takođe moguće dati primedbe i sugestije. Tek nakon razmatranja svih primedbi i sugestija, sastavlja se pismeni izveštaj sa predlogom o prihvatanju ili odbijanju urbanističkog projekta, na koji je takođe moguće podneti prigovor (član 83).

Kako je najverovatnije da vi niste ni bili svesni da je ovaj komplikovani postupak završen iza vaših leđa, negde unutar „zidina“ birokratije, sada kada je donesen, možete da proverite, da li je vlast sprovela ceo ovaj postupak u skladu sa zakonom. Iz iskustva, velika je verovatnoća da su se negde „sapleli“, znajući njihove kapacitete. Ipak, potrebno je za ovo imati stručnu pomoć u vidu advokata ili pravnika koji se razume u ovu problematiku.

Jako oružje u vašim rukama je i Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, koji propisuje opšta pravila i uslove parcelacije, regulacije i izgradnje, i sa kojim svaki urbanistički plan mora da bude u saglasnosti. Prema članu 58. Pravilnika, međusobna udaljenost zgrada iznosi po pravilu najmanje polovinu visine višeg objekta.

Šta to znači? Izbrojte koliko nivoa ima vaša zgrada. Ako vaša zgrada ima recimo 7 spratova, to znači da ima 8 ili 9 nivoa (prizemlje i stambeno potkrovlje ili krov). To znači, da je uz prosečnu visinu jednog nivoa od 2,8 metara, vaša zgrada visoka preko 26 metara, te da niko ne može da zida bliže od 13 metara vašoj zgradi. Naravno da i tu postoje „začkoljice“, jer je to moguće „zaobići“ delimično i smanjiti razmak samo na 6,5 metara, ako je na primer glavni gradski urbanista istovremeno i projektant problematične zgrade.

Obaveštavajte javnost i komšije. Sve vreme morate imati aktivnu komunikaciju sa komšijama, udruženjima građana koje se bave tom problematikom, lokalnim i nacionalnim medijima. Uključivanje javnosti i medija je najveći neprijatelj korupcije, koja je uglavnom u srži ovakvih radnji čiji smo svedoci širom Srbije. Budite vidljivi na društvenim mrežama, objavljujte fotografije, informišite medije kratkim saopštenjima, šaljite redovno zvanična pisana saopštenja i prijave nadležnim službama (inspekcije, gradska/opštinska uprava, policija). I uvek imajte na umu da je suprotna strana veoma motivisana jer ima više stotina hiljada evra razloga zašto će na svaki mogući način pokušati da zaobiđe zakon i propise kako bi ostvarila svoju zaradu.

Da li hoćete da ostanete bez svoje zelene površine i drveća koje vas hrani kiseonikom, prečišćava vazduh i pravi hladovinu?

Da li vam je bitno to što jedno prosečno drvo godišnje proizvede kiseonik za pet ljudi, i spreči da skoro 500 kg prašine završi u vašim ili plućima vaše dece?

Ne okrećite glavu od kriminala i korupcije.

Budite promena.

Jer je sve #stvarizbora.