Razgraničenje – najskuplja srpska reč

Vreme je stvarno relativna stvar. Toliko relativna da sve više ljudi ima ozbiljan problem da se seti šta se desilo pre nekoliko dana, a kamoli pre nekoliko godina, ili decenija. Možda se zato i ovi naši političari tako dobro snalaze u ovom vremenu. Za razliku od onih „ozbiljnih“, naučnih teorija relativiteta, ovi naši političari više vole da koriste proverenu naučno dokazanu činjenicu o Srbima.

Do skora je vladalo mišljenje da najkraće pamćenje među svim živim bićima ima zlatna ribica. Nekoliko sekundi. Pa onda dolaze Srbi, na drugom mestu. Nekih par minuta. Međutim, pre nekog vremena, naučno je dokazano da čak i zlatne ribice mogu da pamte događaje koji su se desili više dana unazad. I tako smo ostali na prvom mestu bez konkurencije. Što bi Albert Ajnštajn rekao: „Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim da za ovo drugo nisam siguran.”

Ne verujete da smo prvi na svetu? Hajde da se opet malo pozabavimo istorijom.

Da li možda znate koji je to naivni narod u (vrlo bliskom) okruženju iz prve poverovao kako je sasvim logično i normalno da jedan Hrvat, što bi rekao Marić „čovek sa sumnjivim prezimenom“ i onako sav plav, bledunjav i buckast, plus ćosav kao bebino dupe, u stvari najveći četnički vojvoda koji je ikad postojao u modernoj istoriji Srbije? I da ga je taj isti naivni narod slepo pratio u procesu potpaljivanja ratnih plamenova širom bivše Jugoslavije? Što jeste, jeste, pratio ga verno i mali Alek, znate, onaj „najbolji student Pravnog fakulteta u Beogradu ikada“, doduše dok je bio mlad, naivan i mršav, ali i tada vizionarski pričao o razgraničenju. Tada sa ostalim nesrpskim narodima, nekom granicom Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Teški su to bili dani sazrevanja za našeg malog Aleka, kao i za njegovu ideju o razgraničenju. Ostale su mu traume iz tog vremena, kažu ljudi, tako da i sad, kad god sedne negde u restoran ili kafanu, i pitaju ga „sto za jednoga“, on beži glavom bez obzira.

Shvatio je mali Alek još tada srpski sindrom „zlatne ribice“ i krenuo utabanim stazama manipulacije da pravi raznorazna razgraničenja koja se na kraju završavaju u njegovu korist. Razgraničenje sa Hrvatskom i Bosnom se na kraju završilo tamo gde je oduvek i bilo, duž Drine i Dunava, ali se zato naš Alek lepo smestio u državne jasle, gde ga građani i građanke i dan danas hrane i poje iz budžeta Srbije, eto već punih 26 godina, još od davne 1993. kada je kao mladi, golobradi radikal ušao u Skupštinu.

Imao je naš Alek još par „uspešnih“ razgraničenja iz koristoljublja. Jedno je bilo te 1999. godine, kad je kao ministar (dez)informisanja uspešno ubedio Srbiju da treba ratovati sa NATO i kako ćemo sigurno pobediti. Tada smo se razgraničili sa Kosovom i Metohijom, a republika Srbija se tada razgraničila sa jednim lepim stanom na Novom Beogradu od 117,48 kvadrata i dodelila ga našem Aleku.

Voli mali Alek to razgraničenje iz koristoljublja, pa to ti je. Ako je bilo logično i lako da se razgraničava sa Hrvatima, Bosancima, NATO, možete li da zamislite kolika je to ljubav prema razgraničenju, da se čak razgraničio i sa svojim duhovnim ocem – Šešeljom. Tu se doduše i najviše kolebao, dugo čekao na nagradu, ali je kasnije ona ipak zasluženo došla. Došao je na vlast! Što bi se reklo radikalskim rečnikom, „upala mu zarđala kašika u budžet“. Dalje je sve išlo mnogo lakše. Razgraničenja sa prvom ženom, posle i sa Tomom, su došla i prošla bez ikakvih problema. Možda zato što je i dalje nesuđeni ministar (dez)informisanja, pa nismo mogli ni da čujemo. A možda i zato što ih je dobro udomio, pa se ne bune. Kroz razgraničenje je Kseniji ostavio onaj svoj stančić od 117,48, a Tomi vilu na Dedinju od 800 kvadrata.

Da li vam je sada jasno zašto mali Alek toliko voli razgraničenje? Ako nije, samo ukucajte u Google „Vučić, razgraničenje“ i izaći će vam, verovali ili ne, preko 300.000 naslova, gde mali Alek jednog dana kaže „mora razgraničenje na Kosovu“, pa onda drugi dan kaže „nema razgraničenja“ i tako sve u krug. Samo za naše lepe male „zlatne ribice“ u Srbiji. Jedino nemamo odgovor na pitanje koliko će biti „dobar“ mali Alek nakon ovog najnovijeg razgraničenja? Da li možda Haradinaj zna nešto što mi ne znamo? Bez obzira na mnoštvo „zlatnih ribica“ u Srbiji, jedno je sigurno: mali Alek će ostati zapamćen. Baš kao Juda Iskariotski i njegovih 30 srebrnjaka.

Vreme je da se Srbija konačno razgraniči sa razgraničenjima, malim Alekom i njegovim naprednim radikalima.

Mislite o tome. Jer je sve #stvarizbora. Pa i #bojkot.