Zašto su u staroj Grčkoj građane koji ne učestvuju u politici zvali idiotima?

Zašto ne treba verovati kozi da može da čuva kupus? Iz istog razloga zbog kog ne treba verovati da će političkim partijama interes građana biti bitniji od njihovih ličnih interesa. Zato su još u staroj Grčkoj bili svesni koliko je potrebno kontrolisati svaku vlast.

Zašto je Grčka uvek toliko bitna, ne samo kad idemo na letovanje? Osnovne lekcije iz demokratije, i upravljanja državom u interesu građana su napisane baš tamo, pre više hiljada godina. I baš kao što građani žele da kroz mehanizam izbora dobiju najbolje predstavnike vlasti koji su odgovorni i rade u interesu birača, tako i svaka vlast kroz mehanizme manipulacije i obmane teži ka maksimalnoj kontroli i minimalnoj odgovornosti tokom vršenja vlasti.

Gde je kontrola vlasti u okviru ovog izbornog sistema? Postoji samo na papiru, u stvarnosti je nema. Dobra stvar izbora iz 2014. je što su maske pale, i sada se jasno vidi da u slučaju kada jedna partija osvoji apsolutnu većinu, uz izvršnu, dobija i potpunu kontrolu nad ostala dva stuba vlasti – sudskom i zakonodavnom.

Ovaj izborni sistem može da funkcioniše u interesu građana samo ako u parlament uđe više partija, i da više njih mora da sastavi vladu. Onda se aktivira jedini sistem kontrole koji ovaj izborni sistem ima – međusobna kontrola partija na vlasti, iz straha da korupcija i zloupotreba vlasti može da bude otkrivena od strane koalicionih partnera .

Zašto je to tako? Zato što u sistemu u kome samo šef partije odlučuje o tome ko će biti poslanik, a ko ne, suština Parlamenta, kao najvišeg zakonodavnog tela, koje treba da kontroliše rad Vlade, postaje obesmišljena. Svako ko je gledao prenose na televiziji, i situaciju u kojoj poslanici ustaju i aplauzom dočekuju premijera, razume o čemu se ovde radi.

Ima li leka? Naravno da ima. Svaka snaga, nosi u sebi i potencijalnu slabost. Na nama je da to prepoznamo i iskoristimo.

Pod jedan, potrebno je izaći na izbore. Kao što je potrebno znati slova da bi čitali, tako je potrebno imati osnovni nivo političke pismenosti da se “pročitaju” politički programi partija. Snaga našeg glasa je u tome da možemo poslati u opoziciju one koji obećavaju, a ne ispunjavaju.

To se desilo 2012. sa Demokratskom strankom. Kažnjeni su zbog bahatosti, korupcije i neispunjavanja obećanja. Na vama je da procenite da li se naprednjaci ponašaju bahato, da li tu ima korupcije i da li su uradili obećano.

Ono što ne smemo da zaboravimo je da –  barem jednom u par godina, političari zavise od našeg glasa. To je prilika koja se ne sme propustiti. Da ne bi bili idioti.

Druga bitna opcija je – ne dozvoliti da politička nepismenost proizvede bele listiće, jer su beli listići veoma loša vest za demokratiju, a i za vas, jer su istovremeno i “lak” glas za najveću partiju. Beli listići olakšavaju da jedna partija dobije apsolutnu većinu i tako nam donese ponovo demokratski izabranu diktaturu.

Zapamtite: SNS je osvojila 48% glasova, a zahvaljujući belim listićima i glasovima iz protesta za beznačajne partije, na kraju je dobila 63% mandata. Glasajte samo za one političke opcije koje su preko cenzusa, ili koje imaju mogućnost da pređu cenzus. Sa svakom novom partijom u parlamentu, poboljšava se nivo kontrole rada izvršne vlasti. Na taj način se i daje i jasna poruka partijama da se ujedinjuju oko zajedničkih ciljeva i programa, umesto da se cepaju zbog sujeta njihovih lidera.

Treća bitna stvar je da ne glasate za lidera partije, već za ono što ta politička opcija nudi. Pogotovo na lokalnim izborima. Ako glasate za Vučića, Tadića, Dačića ili nekog drugog lidera partije na lokalnom nivou, imam lošu vest za vas – još uvek nije moguće kloniranje, i taj napred navedeni lider neće moći da vam pomogne sa vašim lokalnim problemima. To će morati da radi neki drugi lik, za koga niste ni glasali, a koji se krio u senci svog velikog šefa partije. Sutra će biti potrebno da neko podnosi račune i odgovara za to što je obećao.

Zato birajte one koje znate imenom i prezimenom i koji će morati i moći da objašnjavaju zašto je nešto urađeno ili nije. A ne da se kriju iza centara moći u Beogradu. Postavljajte pitanja i zahtevajte odgovore. Ne zaboravite nikad da mi sve ovo plaćamo. Političari koje mi izaberemo troše naš novac, i za to moraju da polažu račune. Redovno, a ne samo pred izbore.

Nadam se da ovaj tekst dovoljno objašnjava zašto pored koze i kupusa, ne treba verovati ni vuku da može da čuva jagance? Bez obzira koliko se “promenio,” obukao dobro odelo, i ubeđuje nas sa svih medija kako slobodno možemo da mu poverimo ono najvrednije – našu budućnost. Jer se vrlo lako može desiti da jaganjci utihnu!

Mislite o tome! Jer je sve #stvarizbora, i jer je bitno da #biramkogabiram.

* Tekst je uz saglasnost autora preuzet sa sajta StvarIzbora.rs