-
Veternica i njeni mostovi
21:28, 8. 12. 2010.
Ništa nije toliko veslo, ali u isto vreme tužno nego kada se novinaru ukaže prilika da oslušne glas ministara-ministarki. Glagorečivi, valjda u nameri da zasene okoliš, pokušavaju da se prisete gimnazijske lektire, jer im je tako najlakše da potvrde svoje sadašnje radno mesto.
-
Boja mraka i sumorje sećanja
17:09, 7. 11. 2010.
Ima, prijatelju, dana koji se pamte, ali i drugih, koji su nestali kao mehur od sapunice. Hteo bih da ih vratim, ali je nestalo i mehura, a nema ni sapunice. Samo bolna sećanja da je nešto bilo, dogodilo se i prošlo, prošlo, prošlo...
-
Porazne slike života
22:46, 26. 9. 2010.
U Leskovcu, kraj same Veternice, u blizini mosta koji je poslednjih dana pretvoren u veliko gradilište, nedaleko od glavne pošte, svakodnevlje upotpunjuje nova, tužna slika. Žena srednjih godina drži nejako dete i ponavlja stare, izlizane reči - gospodine, dajte koji dinar!
-
Godine usamljenosti i bola
01:46, 11. 8. 2010.
Boli prošlost kafane u kojoj sam provodio dane mladosti i poslednje trenutke nade. Ostaje samo trag hroničara u našim sećanjima. Ne mogu ni da razumem i pročitam iščezli život. Dolazi vreme neuhvatljivog ćutanja.
-
Drugi me slušaju dok ćutim
05:44, 27. 7. 2010.
Tako najlakše podnosim svoju srdžbu. Ne mogu drugačije da razumem ni svoje, ni tuđa vremena. Valjda zbog godina, mojih i njihovih. Jedni pričaju o onome što je bilo, drugi o dešavanjima koje očekuju. Nalazim se u međuprostoru između ta dva trajanja. Ono što je bilo, za mene je već daleka prošlost, a nadanja su varljiva, čudna, nepouzdani svedoci.
-
Zašto volim da slušam tišinu
10:52, 12. 7. 2010.
Uvek sam voleo da slušam tišinu. Tako sam i jednom svom romanu nadenuo ime: "Izabrana tišina". To je metafora, ali je i deo mog stvarnog života. Tišina vas podseća da niste sami, jer je gost kome možete, ako ste voljni, da poželite dobrodošlicu!
-
Slike iz života (2) - Dve tajne mojih tajni
00:46, 29. 3. 2010.
Evo, danas, iako nisam dobre volje, pišem u nadi da će od tog nauma biti neke vajde. Jedino se, kao i uvek, mučim kako da otpočnem ovo kazivanje. Čini mi se, povremeno, da sebe vidim kao lutalicu, asketu, čoveka koji stalno traži nešto, a ne pronalazi ni svoj san, ni svoj mir!
-
Slike iz života (1)
23:31, 22. 3. 2010.
Čovek je osuđen da ponavlja vlastitu istoriju, da iznova proživljava tragičnost svoje ljudske sudbine.
-
Snovi poderanog političara
17:00, 13. 3. 2010.
Nisam previše, čak nimalo, verovao njegovim ubeđenjima, ali sam ga pažljivo slušao. Znao je da brani stavove. Pa, bio je profesionalni političar. Bolje sam ga upoznao kada su pristigle godine i kada je, poput mnogih staraca, počeo da prebire po uspomenama.
-
Najsposobniji smetaju polutanima!
20:59, 6. 3. 2010.
Zašto Leskovac nije ni senka nekadašnjeg "srpskog Mančestera", ko je kriv za sunovrat industrije koja je proizvodila "najubav štof na cel svet", kako povratiti ugled i dovesti strane investitore – samo su neka od pitanja na koja se poslednjih godina traže smisleni odgovori.
