Baš me briga

Brinem se, mnogo se brinem. Oduvek sam bio takav. Stalno sam se brinuo, čini mi se uvek unapred i uvek sa razlogom. Detinjstvo i školske dane, takozvano bezbrižno doba, proveo sam konstantno se brinući. A, onda, kada sam zašao u zrelije godine, postao sam iskusniji i počeo sam da se ozbiljno i zrelo zabrinjavam i stresiram.

Ne prodje ni jedan dan, da me neka vest ili dogadjaj ne inspiriše. S jedne strane gledajući, mislim da sam jednostavno takav čovek, što me najviše brine, a s druge strane ova srpska vremena (čitaj bremena) su tako zabrinjavajuće loša, pa se pitam kako odoleti.

Dugo mi je trebalo dok nisam shvatio da to ničemu ne vodi, a može u ovim godinama i da mi škodi, te sam čvrsto i nepokolebivo odlučio da prestanem. Napisaću ovaj tekst, da se rasteretim i ispraznim, a od sutra baš me briga. Brigo moja, pređi na drugoga.

Što bi mene bilo briga ko će da sastavi novu Vladu? Važno je, što reče moj komšija, da to uvek neko unapred zna i da će to ko i uvek uraditi DB.

Šta me briga, što je tranzicija postala srpska tradicija kada znam da će uskoro da se završi. Samo još malo, da razbuca i otera u stečaj ovih par preostalih fabrika i tako nam dočara sve lepote ranog kapitalizma.

I nije me briga što se kasni sa autoputevima i koridorima, jer i tako za par godina, dok njih uradimo, ove postojće moraćemo da gradimo ponovo.

Zašto da me bude briga što su srpske domaćice očajne, kad znam da se problem pojavio onog trena kada su im muževi masovno ostali bez posla, te im po ceo dan prave društvo, kontrolišu ih, proveravaju i uz to, nepogrešivo, pet epizoda unapred, otkrivaju zaplete u turskim i latino serijama.

Zbog čega bi mene bila briga što su demokratija i nizak standard nespojive kategorije. Da ih vidim (demokrate slobodnog sveta), šta će biti kad im standard ode u minus i prorade prirodni zakoni (zakon jačeg, borba za opstanak).

Nije moja briga što će EU da se pocepa na šavove ko i nekad Juga, kada znam da ćemo ovog puta mi, Srbi imati alibi.

Nimalo me nije briga što će Grčka možda da bankrotira, jer se oduvek govorilo: "Dužan si bre ko Grčka".

A, zašto bi mene bilo briga što državni službenici primaju, umesto da kao povlašceni sloj, obavezno daju sirotinji svoje ljubilarne nagrade, srećni što su u ova teška vremena, ljubilarni broj godina imali posao i redovne plate.

Neće mene biti briga, što se država zadužuje i te pare deli državnim službenicima kao plate. Vratićemo to svi mi zajedno, mada ne znam šta će biti sa minusima i kreditima koje su ti isti službenici napravili, jer mi ostali jesmo zaostali, ali nismo svemogući.

Baš me briga što je usred zime hladno i pada sneg. Nisam ti bre ja cvrčak da se plašim takve zime. Mene plaši šta će biti posle, kada ovoliki sneg počne da se topi, da li smo za poplave spremni?

Mogu ja još dugo da nabrajam, ali se brinem da vam ne dosadi.