Izvolite, gradonačelniče, na slikanje...

Poslednja dekada maja i prva dekada juna ove godine ostaće, verujem, zlatnim slovima upisane u anale pirotskog školstva zbog neverovatnih, gotovo bajkovitih uspeha pirotskih školaraca na raznim državnim i međunarodnim takmičenjima. Mada, bojim se, možda i neće. A trebalo bi. Svakako bi trebalo, jer tokom tih dvadesetak takmičarskih dana učenici pirotskih srednjih i osnovnih škola i njihovi mentori su, žargonom mladosti kazano, i “pokidali” i “objasnili”.

Sezonu lova na zlatne, srebrne i bronzane medalje znanja otvorio je 22. maja gimnazijalac Marko Stojanović, osvojivši prvo mesto na Državnom takmičenju iz francuskog jezika održanom u Beogradu.

Isti delija overio je sutradan svojim prvim mestom i Državno takmičenje iz matematike, koje je držano u Nišu. Ako je taj “kraljević” Marko - Piroćanac, pa se jedan dan za nauku borio u Beogradu, a sutradan u Nišu, je li on noć između svoja dva zlata uspeo bar malo da odspava?

To bi mogao da se zapita svaki roditelj koji pažljivo čita šture vesti provincijskih medijskih portala. Ili: Šta spaja Pitagoru, Arhimeda, Paskala, Gausa, s Molijerom, Igoom, Balzakom, Kamijem u glavi jednog maturanta? Pamet, znanje, rad, posvećenost. Šta drugo? “Chapeau!”, kazali bi Francuzi.

Tog dana kada je Marko okitio svoju pamet zlatnom matematičkom medaljom, gimnazijalka Mila Milošev osvojila je prvo mesto na Književnoj olimpijadi. “Objasnila” i ona. Okitivši svoju pamet zlatom, objasnila je svima nama da se od čitanja knjiga ne dobija tumor na mozgu. Svaka čast, devojko, svaka čast!

Istog vikenda, na VIII međunarodnom pijanističkom takmičenju učenici Muzičke škole u Pirotu Olga Mitrović i Dušan Stamenović osvojili su prve nagrade, šestoro njihovih kolega osvojilo je druge nagrade, dok je još njih sedmoro svojim talentom i trudom zaslužilo treće nagrade. Petnaest nagrada odjednom za jednu malu, skrajnutu muzičku školu, čoveče!

U isto vreme, učenik drugog razreda Tehničke škole Miroslav Gogov bio je drugi na Državnom takmičenju iz istorije, njegova školska drugarica Milica Krstić osvojila je treće mesto na Državnom takmičenju iz matematike, osmakinja Osnovne škole “Vuk Karadžić” Jelena Spasić, zaslužila je treće mesto na Književnoj olimpijadi, njen školski drug Strahinja Jovanović, okitio se srebrom na takmičenju iz fizike, dok je učenik OŠ “8. septembar” Nikola Popović na takmičenju iz fizike osvojio treće mesto. Treće mesto na Državnom takmičenju iz gramatike srpskog jezika svojim znanjem zaslužila je maturantkinja Pirotske gimnazije Viktorija Stanković.

Ukrštajući svoje bogato znanje i raskošan talenat, jedanaestoro gimnazijalaca timski je osvojilo prvo mesto na međunarodnom takmičenju “Lik Rusije”, izvođenjem scenskog prikaza na ruskom jeziku. Spasiba. Hvala deco.

Njihova drugarica Mirjana Matanović na istom takmičenju okitila se prvom nagradom za vokalno izvođenje na ruskom jeziku, a nekoliko dana kasnije osvojila je plasman u finale Državnog takmičenja iz ruskog jezika. Pozdravljaju! Čestitam!

Spajajući umetnost sa informatikom, gimnazijalac Nemanja Krstić na Republičkoj smotri učeničkih autorskih filmova “Filmić” osvojio je prvo mesto svojim autorskim filmom “Vreme korone”.

Naročite čestitke za talenat i slobodan duh valja uputiti đaku OŠ “Vuk Karadžić” Nemanji Živkoviću, koji se sa Državnog takmičenja za najbolju dečju karikaturu vratio sa drugom nagradom u rukama.

I, naposletku, da kao jagodica na šlagu dodatno zasladi ovaj veliki i slatki pirotski kolač uspeha, potrudila se jedanaestogodišnja violinistkinja Tea Igić Obradović, koja je sa dva međunarodna takmičenja donela dve druge nagrade.

Dosta li je? - pitali bi Piroćanci. Odnosno, malo li je? U naše turobno doba korone.

Davno već otišlom iz rodnog grada, nikad prišlom politici, za proteklih sedamnaest godina nijednom mi nije došla želja da budem na mestu svog školskog druga Vladana Vasića. Upravo nikad, osim u prethodnih 20 dana, dok sam sa pažnjom čitao vesti i gustirao uspehe pirotske mladosti u znanju, talentu, trudu, slobodi duha, energiji, poletu… Jednokratna želja samo za jednu priliku. Da ugostim te mlade lavice i lavove znanja, da se poklonim pred njima i njihovim mentorkama i mentorima, da svakom od njih poklonim po skroman, simboličan poklon u ime grada čije ime slave svojim uspesima, da učinim i sebi merak i da se fotografišem sa njima, pa da tu fotografiju uramim i okačim na čeonom zidu svog gradonačelničkog kabineta.

Jer, kao neko ko je za svoga školovanja umeo da donese i sebi i roditeljima i gradu poneku nagradu, odlično znam koliko je nizati uspehe u znanju ozbiljan, težak, trajan i istrajan posao. Jer, kao neko kome se zbog njegovih studenata iz godine u godinu znoje dlanovi na raznim takmičenjima, odlično znam koliko je plemenite i neodstupne istrajnosti i stalne strepnje potrebno da bi se otkrili i pravilno usmerili pamet, talenat i znanje kod mnoge dobre dece. Jer, kao roditelju jednog Srpčeta, vrlo mi je jasno da je, po davno “vaspostavljenom” pravilu, svaki uspeh njegovog deteta korak dalje tog deteta i od roditeljskog doma i od Srbije.

Zato ovih 20 dana svakog jutra nestrpljivo vrtim pirotske portale tražeći jednu jedinu pravu vest iz svog rodnog grada — da je gradonačelnik Pirota pozvao sve nagrađene učenice i učenike svih pirotskih škola i njihove profesorke i profesore na prijem u Gradsku kuću, da je svakom od njih uručio u ime grada Pirota skroman poklon, da im je zahvalio što su tako fascinantno dobri, da se sa njima fotografisao … (Kačenje te fotografije na čeoni zid kabineta svog školskog druga nisam tako neskroman da očekujem.) Jer i gradonačelnik Vasić, hvala Bogu, iz ličnog iskustva još od školskih dana, kad su u pitanju takmičenja i nagrade, zna sve što i ja.

Pošto takve vesti još uvek nema, slobodan sam da ga podsetim da bi trebalo da je bude.

Prvo, zato što je istina to što je profesor Kosta Vujić kazao direktoru Prve muške gimnazije Đuri Brodarcu pred fotografisanje sa Cvijićem, Mikom Alasom, Jašom Prodanovićem, Milanom Milićevićem ... “Izvolite, gospodine direktore, na slikanje sa maturantima. To nam je divna prilika da nas upamte jedino po tome što smo njima bili od koristi.”

Drugo je neuporedivo značajnije. Ako ih dostojno ne dočekujemo, brzo ćemo ih, posramljeni i utučeni, krišom ispraćati. Što će za njih i njihovu pamet, moguće, biti bolje. Ali je za nas sramno, nedopustivo i strašno!