Odlazak velikog glumca

Već nekoliko dana, tačnije od petka prepodne, kada je najšira javnost saznala za šokantnu vest o smti najboljeg glumca kojeg smo imali u prethodnih davadesetak godina (a netaktično bih se usudio da kažem, i u narednih dvadesetak godina), svi mediji na svojim naslovnim stranama već nekoliko dana pišu o karijeri i životu Nebojše Glogovca, o reakcijama kolega, prijatelja, komšija...

Ako izuzmemo neke od tabloida (čak, ne ni sve tabloide), od kojih se i ne očekuje istančani ukus kad je reč o kulturi, mora se priznati da su svi prepoznali značaj koji je Nebojša Glogovac imao za našu kulturnu scenu, pa čak i za kulturu čitavog regiona;

U Hrvatskoj su toga postali svesni nakon filma „Kenjac“, gde je tako dobro „skinuo“ lokalni dijalekt, bezobzira na to što je poreklom iz Hercegovine, on ipak veći deo svog života nije proveo tamo, da su neke kolege iz Hrvatske konstatovale da nijedan hrvatski glumac to ne bi mogao da odigra tako ubedljivo. Usledila je saradnja sa Šerbedžijom i „Pijana noć 1918“ gde je fascinirao pozorišni svet ne samo u Hrvatskoj, da bi poentirao, možda i svojom najboljom ulogom u filmskoj karijeri (koja je puna, za sve druge, teško dostižnih glumačkih vrhunaca kakvi su bili, „Hadersfild“ ili „Klopka“) u „Ustavu Republike Hrvatske“, gde igra gorljivog profesora, nacionalistu, pripadnika LGBT populacije, ali i čoveka koji isijava nesumnjive i iskrene emocije.

Prošle godine je na Filmskim susretima u Nišu svoj četvrti Grand Prix „Naisa“ dobio na svoj rođendan – 30. avgusta. Time je postao jedinstven, kako u istoriji niškog festivala, tako i u istoriji našeg glumišta. Niko pre njega nije, sa tako malo godina i sa karijerom koja je tek bila na vrhuncu, uradio tako puno. Kolega iz „Politike“, Ivan Aranđelović ga je u tekstu nakon dobijanja „Zlatne arene“ u Puli, prošle godine nazvao „srpskim Tomom Heksom“.

U državi u kojoj postoji prevlast politike, estrade i sporta, i u kojoj su ličnosti iz rijalitija i folk pevači veće zvezde od bilo kog predstavnika naše kulturne scene, u zemlji u kojoj dominira kič (začikavam bilo koga da kaže da nisam u pravu!), smrt jednog glumca koja danima iskreno potresa našu javnost, pokazuje da možda ipak nismo izgubili sposobnost da razlikujemo prave vrednosti samo što, na žalost, toga postajemo svesni tek onda kada nešto veliko i značajno izgubimo!