Laž kao jedina politika

U moru laži kojima nas vrh vlasti iz dana u dan zasipa, verovatno su najgnusnije, najbestidnije i najmorbidnije one koje imaju veze sa zaštitom zdravlja ljudi. Koliko se u tome deleko otišlo, pouzdano svedoče i tragikomične priče o broju respiratora koje slušamo poslednjih meseci, a koje najčešće izgovaraju predsednik i premijerka.

Sve je počelo izjavom premijerke od 12. marta 2020. da je broj respiratora državna tajna. Istog dana se oglasio i predsednik, ispravno zaključivši da nisu u pitanju nuklearne bojeve glave čiji bi broj, kada bismo ih imali, valjalo sakriti, pa je, prekršivši omertu rekao da Srbija raspolaže sa 1.008 respiratora.

U istom obraćanju, predsednik je najavio da ćemo u narednih dvadesetak dana nabaviti još 500 ovakvih aparata. Nakon par dana, 14. i 15. marta, usledile su predsednikove tirade dostojne nekih od najlošijih replika iz najlošijih akcionih filmova ikada.

Nabavio sam 50 jutros, šta vas briga kako... ja sam kriv, gonite me... u postupku smo nabavke novih respiratora od naše kineske braće... ne mogu da kažem na crno ali na polu crno smo avansno platili dodatne respiratore... neću da kažem ni odakle pa me streljate, govorio je Vučić.

Ovu paradu lošeg stila i neukusa smo preživeli, tako što smo se sa njom, izgleda, saživeli. Onda je u emisiji Upitnik na RTS-u, predsednik 7. aprila izjavio da smo kupili 2.200 respiratora, od kojih je stiglo 573.

Dakle, sa onih početnih 1008, od kojih je pedesetak izgleda bilo neispravno, u tom trenutku je, sudeći prema predsednikovoj izjavi, zdravstveni sistem raspolagao sa 1581 respiratorom.

27. aprila poslanica SNS-a je izjavila da smo platili 4.000 respiratora, a da ćemo od toga dobiti 1.500, dok će za ostale novac biti vraćen. U međuvremenu, oglasili su se još neki visoki funkcioneri vladajuće stranke iznoseći identične podatke.

Priča se tu, naravno, ne završava, pa 23. jula premijerka, povodom optužbi da je jedan čovek preminuo zbog nedostatka respiratora u zemunskoj bolnici, izjavljuje da Srbija ima 1.030 respiratora u centralnom magacinu i nešto više od 400 slobodnih po bolnicama širom Srbije. Na respiratorima je, u tom trenutku, bilo manje od 200 ljudi.

Dakle, 12. marta raspolagali smo sa 1.008 respiratora. 7. aprila sa 1.581. 27. aprila bilo je izvesno da ćemo veoma brzo imati oko 2.500 respiratora, a nakon tri meseca, 23. jula, izgleda da ih nemamo više od 1.600.

Gledajući informativne emisije i slušajući izjave predsednika, premijerke i njima bliskih, sticao se utisak da na dnevnoj bazi pristiže veliki broj ovih uređaja. Sada, nakon poslednjih izjava koje smo čuli, izgleda da ih je od početka aprila do danas stiglo tek dvadesetak.

Pri tom, bez obzira na insistiranje javnosti i zakonsku obavezu vlasti da objavi tražene informacije, nismo čuli ni reč o iznosu novca koji je država potrošila za ovu namenu. Naravno, ni o analizama na osnovu kojih je odlučeno koliko ćemo respiratora, kao i druge medicinske opreme, pribaviti.

Gde smo sada ne znamo, a velike su šanse da to ne znaju ni kreatori ovog tragičnog i bezobzirnog poigravanja sa brojevima i ljudima. Jer, snaći se u ovoj zbrci koju su proizveli neodgovorni ljudi na odgovornim političkim funkcijama, verovatno nije lako ni njima samima.

I sada, samo par kratkih pitanja predsedniku i premijerki.

Čemu i u ime čega sve ovo laganje, obmanjivanje i poigravanje?

Možete li makar sada, kada su u pitanju zdravlje i životi ljudi, da prekinete sa lažima i tim istim ljudima, zbunjenim i uplašenim, kažete istinu?

I da, još ovo, možda najvažnije:

Moraju li baš u svemu, bez izuzetka, politika i laž za vas biti jedno, samo jedno i zauvek jedno?