Nagradno pitanje: Koliko košta kvadratni metar kovid bolnice u Srbiji?

U aprilu 2020. godine u krugu VMC „Karaburma“ otvorena je nova vojna bolnica namenjena lečenju obolelih od kovida 19. Bolnica je izgrađena zahvaljujući donaciji firme „Termomont“ d.o.o. Vrednost donacije koju su firma „Termomont“ i partneri uložili u renoviranje 1.000 kvadratnih metara starog objekta, njegovu nadogradnju do 1.300 kvadratnih metara, koliko iznosi sadašnja površina nove bolnice, kao i izgradnju pristupnog puta iznosila je nešto više od 37 miliona dinara (oko 315 hiljada evra). Ovu sjajnu vest su 23. aprila 2020. godine preneli brojni mediji u Srbiji.

U avgustu je počela izgradnja dve kovid bolnice, u Batajnici i u Kruševcu, bez sprovedenog postupka javne nabavke. Početkom decembra, otvorena je kovid bolnica u Batajnici, a do kraja godine očekuje se otvaranje i u Kruševcu. Broj obolelih se u poslednjih mesec dana značajno povećao, a kako prognoze za predstojeći period nisu dobre, otvaranje novih bolnica biće veoma važno za zbrinjavanje i lečenje obolelih od virusa korona.

Uporedo sa dobrim vestima u javnosti otvorilo se pitanje cene ovih objekata od vitalnog značaja za zdravlje građana Srbije. Pitanje je sasvim umesno, pošto građani, osim što se povremeno leče, plaćaju kompletnu cenu zdravstvene zaštite, nabavke medikamenata, izgradnje i opremanja zdravstveniih objekata. Toplički centar za demokratiju i ljudska prava je od Vlade Republike Srbije tražio informacije o troškovima izgradnje kovid bolnica, firmi koja je dobila posao i osnovu za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama. Vlada Republike Srbije, kako je već uobičajila, Topličkom centru nikad nije dostavila odgovor.

Nakon licitiranja koje je trajalo danima i u toku kojeg se moglo čuti da cena građevinskih radova na izgradnji dve kovid bolnice dostiže fantastičnih 2. 000 evra po kvadratnom metru, oglasio se predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i u gostovanju na RTS-u 3. decembra saopštio da cena za batajničku bolnicu iznosi 1. 170 evra po kvadratu. I nakon ovog gostovanja ostali smo uskraćeni za cenu radova na izgradnji kovid bolnice koja se gradi u Kruševcu.

Dok građani, pored novih zdravstvenih kapaciteta, iščekuju i prave odgovore na pitanja o troškovima borbe protiv kovida 19 koje vlast uporno uskraćuje od marta ove godine, nije na odmet pozabaviti se detaljima koji su javnosti dostupni.

Sve tri kovid bolnice, pomenute u prethodnom delu teksta, gradila je i još gradi firma Termomont d.o.o iz Beograda. Ova firma, osnovana 1991. godine, u prethodnoj 2019. ostvarila je poslovni prihod u iznosu od 2.618.507.000 dinara. Prema javno dostupnim podacima sa Portala javnih nabavki, Termomont je u 2019. godini zaključio 31 ugovor sa javnim sektorom ukupne vrednosti 1.826.825.000 dinara, odnosno oko 15,5 miliona evra bez uračunatog PDV-a.

Prevedeno u procente, čak 69,8% ukupnog poslovnog prihoda Termomont doo je prihodovao od poslova sa javnim sektorom, putem javnih nabavki. U 28 postupaka nije bilo nikakve konkurencije, u dva postupka su učestvovala dva, a u jednom tri ponuđača. Čak 19 ugovora, u kojima nije bilo nikakve konkurencije, zaključeno je sa JKP „Beogradske elektrane“. Da li je ovo sav prihod koji je ova firma u prethodnoj godini ostvarila poslujući sa državom, u ovom trenutku nije poznato.

Zanimljivo je da je Termomont d.o.o. svega nekoliko meseci pre nego što je građane obradovao donacijom kovid bolnice u krugu VMC „Karaburma“, nakon postupka javne nabavke dobio posao rekonstrukcije objekta Opšte bolnice „dr Aleksa Savić“ u Prokuplju – prva faza – energetska sanacija. Zanimljivost ovog slučaja potiče od činjenice da je ugovor zaključen i pored toga što je ponuda Termomonta d.o.o. bila skuplja od ponude konkurentske firme za čak 800.000 evra. Dodatno je zanimljivo da je Grad Prokuplje prilikom pregleda dokumentacije otkrio da je Termomont d.o.o. napravio računsku grešku upravo u iznosu od 800.000 evra, pa je za taj iznos povećana cena njihove ponude. Možda je najzanimljivije što je ponuda Termomonta d.o.o, kao i ponuda konkurentske firme, sadržala nedostatke koji su je činili neprihvatljivom, pa je bilo logično da kao takva bude odbijena. Sve u svemu, od dve neprihvatljive ponude, Grad Prokuplje je odlučio da posao poveri onoj koja je bila skuplja za 800.000 evra.

Dakle, stvari izgledaju ovako. Na jednom poslu firma ostvari ekstraprofit od 800.000 evra. Nakon toga, na početku pandemije, donira objekat koji, prema njihovoj računici, vredi nešto preko 300.000 evra. Potom istoj firmi, bez postupka javne nabavke, bude poveren posao izgradnje dve kovid bolnice za koje, ako je verovati predsedniku i premijerki, cena radova iznosi nešto preko 40 milona evra. Sasvim dobra računica, moglo bi se reći a da se ni najmanje ne pogreši.

I sad, cena po kvadratu, još jednom. Ako je renoviranje 1000 kvadrata starog objekta, plus izgradnja 300 kvadrata novog, plus pristupni put, koštalo oko 315.000 evra, jasno je da je kvadratni metar novoizgrađenog dela objekta izgrađenog u krugu VMC „Karaburma“ koštao manje, mnogo manje od 1000 evra po kvadratu. U Batajnici, taj isti kvadrat košta 1170 evra. U Kruševcu, ne zna se.

Za kraj, opet pitanje sa početka. Koliko, stvarno, košta kvadratni metar kovid bolnice u Srbiji? Zašto nam Vlada i predsednik Republike Srbije to već jednom ne saopšte? Pretpostavljam da to nije baš toliko teško.

Ili je, možda, stvar u tome što je cena kvadrata, za razliku od cene provizije onih koji raspolažu novcem građana ove zemlje, varijabilna. Ako je slučajno tako, i ako je provizija fiksna, bilo bi lepo da nam nadležni saopšte makar nju, da ne gubimo vreme nagađajući i neprekidno promašujući.