Poklanjaju tuđe

Pozitivni komentari:

• 

  Predrag Nikolić

  18:07 // 22. 2. 2011.

  Očito da je oduzeta zemlja tabu tema u Gradu zato što su sve službe /katastar, imovinsko pravne,pravobranilaštvo i dr/ otuđene od građana umesto da budu njihov servis. A šta mi Matejevčani da kažemo ?! 45-te smo ukupno posedovali oko 2.000 ha a trenutno smo na oko 500 ha. Našu dedovinu je grad plaćao za vreme inflacije gomilom novčanica za koju nisi mogao da kupiš paklu cigareta u isto vreme kada su privilegovani građani (čitaj: oni koji su se zatekli u društvenim stanovima) za šaku maraka otkupljivali te iste stanove. Samo u sastavu Vodovoda ima 103 ha matejevačke zemlje, i umesto da raniji vlasnici budu akcionari mnogi nemaju da plate utrošenu vodu a i taj vodovod u selu smo sami pravili. Sami tel. centralu, sami kanalizaciju... Setiće nas se pred izbore i utrkivaće se ko će više da obeća, naravno i "pravednu" restituciju. U međuvremenu, direktor Vodovoda osniva televiziju, zapošljava komšiluk, angažuje kućnu pomoćicu itd. Sve Šojić do Šojća...

  Odgovori

  0

  6
• 

  Predrag Nikolić

  18:28 // 22. 2. 2011.

  Pošto je ovo moja "omiljena" tema ne mogu a da ne pomenem izjavu ministra Dulića da se " strare nepravde ne mogu ispravljati tako što će se činiti nove" koja predstavlja čistu nebulozu (lepo zvuči a ništa ne znači), a njegova konverzija prava korišćenja u pravo svojine bi naterala rimske pravnike da se prevrnu u grobu. Nema liberalnog kapitalizma i tržišne ekonomije bez poštovanja privatne svojine. Pošto više nema društvene svojine /makar formalno/ sada se nemilice arče državna svojina i prirodni resursi. Nije "Kolubara" samo u Kolubari, već u svim javnim preduzećima tzv. velikim sistemima koji sve svoje namerne greške prevaljuju na grbaču naroda dok se odgovorni rotiraju. Zato predlažem redakciji da "ispita" koliko Grad po izvršnim i pravosnažnim presudama duguje seljacima za eksproprisano a neisplaćeno zemljište i videćete kako će poteći mala "niška" Kolubara. Pokazali ste da imate hrabrosti - ja vam želim uspeh !

  Odgovori

  0

  5
• 

  Veljo Rakocevic

  01:54 // 13. 2. 2011.

  Osiona vlast neće da vidi ono što je i više nego vidljivo. To je isto radio Milosevic, pa posle Mubarak, pa onaj u Tunisu itd. Kao da nema aviona i za ove naše, mada njima nista ne bi falilo ni tamo jer ne bi otišli praznih ruku.
  Gradonačelnik Niša, poklanja Niteks, citaj fabriku Mite Ristića i sinova, nekom Benetonu, a kada su Ristići imali 400 svilenih razboja, nije bilo ni B od Benetona. Slično je i sa Pivarom, koja nije mogla biti vraćena porodici Apel, jednom malom Jovanu Apelu, nego je prodata, nekom Niniju. I sad je to Pivara NIninijeva, a ne Apelovih. A Apelovi, Ristici, Uzunovici... biće krivi za bankrot Srbije kad drzava bude priseljena da vrati ono što je opljačkala.
  
  Besramno izbeganje vraćanja opljačkanog najuverljiviji je dokaz da Srbijom danas vladaju sinovi, kceri i unuci onih koji su ubijali i pljačkali posle 1945. godine. Da nije užasno bilo bi jadno!!!

  Odgovori

  0

  5
• 

  Petar Stojkovic

  10:45 // 9. 2. 2011.

  Najzad da neko pomene to pitanje. Ali nije samo to, sada se g-din Dinkic i gradska vlast ko ce da pokupi vise politickih poena na konto dolaska Benetona u Nis, i njegovom pruzimanju Nitex-a, a niko da se zapita sta ce da bude kada se jednog dana pojave naslednici Mite Ristica pred sudom u Strazburu.
  Pre drugog svetskog rata to je bila fabrika u evropskom vrhu industrije tekstila, a sada je ruina za koju molimo nekoga da dodje i organizuje proizvodnju.
  
  Bezbroj je primera poklanjanja tudje imovine, od strane vlasti koja je deklarativno demokratska, a komotno koristi tekovine najcrnjeg komunizma bez stida i srama.

  Odgovori

  0

  2
• 

  iva

  10:56 // 10. 2. 2011.

  Da zavrsim misao posto mi je komentar ocito bio predugacak. Dakle pored Ristica koji su greh bogatstva platili ne samo materijalno vec i mnogo gore, cak i gubitkom dvojice sinova, posed u ataru Donje Medjurovo bio je vlasnistvo uglednog niskog sudije i njegovog brata i prostirao se na gotovo 100 hektara. I sada naravno ne treba da cudi da se posle 60 godina od otimanja te imovine neko prisetio da bas to krene da rasparcava i poklanja na brzinu i to u osvit konacno najavljenog usvajanja vec zaista famoznog zakona o restituciji?
  Da slucaj bude utoliko cudniji, upravo tih istih dana gospodin Djelic daje izjavu kako se sa Zakonom kasni zbog "maksimalistickih zahteva legalnih naslednika" koje opet, na finjaka, indirektno postavlja u poziciju buducih krivaca za bankrot Srbije ukoliko im se plati ono sto im je oduzeto, pa onda uporedjuje dinar za restituciju sa dinarom za zdravstvo, penzije i prosvetu. A ljudi ne traze da im se plati nego da im se vrati!
  Pitam se samo kakva bi reakcija bila gospodina Djelica da neko po istoj logici primenjujuci Brozove metode u ova nesrecna krizna vremena proceni da njemu nije potrebno njegovih 12 miliona evra stednje pa mu ih jednostavno oduzme da zaposli 100 radnika ili na primer useli zasto da ne direktora Jure u stan gospodina Dinkica placen skromnih 350 000 evra.
  Isti koji su jurisali na vlast (na zalost ne protiv vlasti kako se devedesetih cinilo) i skidali petokrake sa svih javnih prostora sada se sa radoscu pozivaju na posledice Brozovih vremena. Nadam se radi licne materijalne koristi (posto bi bilo jadno da je razlog samo par stotina glasova vise na nadolazecim izborima).
  Na srecu ili na zalost sigurnih glasova je sve manje za bilo ciju opciju. A moj glas nece vise nikada dobiti. Jer za elaborate koji se podnose na usvajanje tek radi reda dobrim partijskim vojnicima se gospodo draga nismo borili.

  Odgovori

  0

  2
• 

  Vladimir Dimitrijevic

  12:36 // 9. 2. 2011.

  Nema nepoznanica, sve je jasno kao dan. Restitucija nije sprovedena do dana današnjeg, 10 godina nakon demokratskh promena, iz prostog razloga jer vladajuće strukture nisu želele da je sporevedu. Mnogo im je profitabilnije bilo da otuđenu imovinu otuđe još jednom i pritom zadrže procenat za sebe.
  
  Pre nekoliko godina sam imao priliku da pitanje restitucije postavi tadašnjem ministru finansija a sadašnjem premijeru, Mirku Cvetkoviću. Bio je neformalan razgovor u pitanju dakle bez pompeznih izjava za medije, sticajem okolnosti sedeli smo za istim stolom i pitao sam ga onako usput (ja ne potražujem ništa od države, pitanje sam postavio iz znatiželje). Čovek mi je iskreno rekao da od pravednog obeštećenja vlasnika, povratka imovine, nema ništa. Moraće nešto da se uradi zbog evropske unije ali da ljudi sigurno neće biti obeštećeni kako bi trebalo.
  
  Tako da, podržavam sve ljude u borbi za povratak otete imovine ali na žalost, nisam optimista.

  Odgovori

  0

  1
• 

  radnik

  14:39 // 9. 2. 2011.

  Sramota je poklanjati tudje, sram ih bilo. Niteks treba vratiti Risticevim naslednicima a ne tamo nekom konzorcijumu ciji j jedan od clanova neka benetonova firma. Dinkic unistava privredu a mi cutimo, politicari cute (svaka cast izuzecima), naslednici cute. Trebalo bi da neko preduzme nesto. Dok se ne steknu uslovi da dodje SNS, tada ce neki vracati oteto

  Odgovori

  0

  1
• 

  Iva

  04:38 // 10. 2. 2011.

  Slazem se da je dobro da se o tome sto vise i sto glasnije govori.
  Kao sto sam sigurna da drzavni vrh cini sve sto je u njegovoj moci da razgovore na temu restitucije sto vise ucini tihim i ako je moguce nevaznim. I u tome se ponasaju na ne bas castan nacin, izvrtanjem teza zapravo stavljaju zrtve u poziciju navodnih krivaca - za buduci navodni bankrot drzave ukoliko se ispati obestecenje po meri otetog. A svesno ne govore da je procentualno gledano (ukoliko bi se vratilo u naturi) to veoma mali procenat zemljista koji treba vratiti.
  Zasto se ne vraca nego se krcmi? Zato sto je na primerima najpre iz Beograda (Luka Beograd, trzni centar Usce i sve ono cim se bavila emisija Insajder) povezano lepo sa korisnim pa se prvo kupovala ljubav tajkuna poklanjanjem gradskog gradjevinskog zemljista-u stvari otete imovine gradjanskih porodica i obezbedjivala nemerljiva materijalna korist za pojedince ili citave stranke).
  Posto su se Vlasi dosetili, a i mnogo se buke diglo oko svega lepo se sve zamaskiralo Zakonom o planiranju i izgradnji koji sprovodi u delo ministarstvo na cijem je celu jedan lekar?! pa se onda prionulo na deobu zemljista ovaj put stranim kompanijama uz verovatno opet dobar tal odredjenih ljudi iz vrha vlasti. Sve je ovo vec vidjen scenario koji se uvezbavao na manjim lokalitetima - te je tako dobro poznata prica kako je cuveni Dragan Simpo Tomic prodao fabriku vode Rosa Koka Koli uz pompu i fanfare (cak i prisustvo predsednika drzave ako se ne varam) pa se posle par dana otkrilo da je on akcionar Koka Kole te je ispalo da je sam sebi prodao drzavnu fabriku kojoj je bio direktor. Tresla se gora rodio se mis!
  E sada, u Nisu je bilo dosta bogatih porodica pre Drugog svetskog rata. I svima je oduzimano nakon rata sve ili najveci deo. Pa ipak dve porodice su se izdvajale po imanju, prva vec pominjani stvarni vlasnici fabrike kasnije prekrstene u Nitex (nesrecni, ponizavani, oduzeto im je pravo na cast i dostojanstvo, hapseni su a sto je najgore dvojicu sin

  Odgovori

  0

  1
• 

  del_bosque

  19:06 // 10. 2. 2011.

  Pa zar se jos gori presedan nije vec desio sa Robnim kucama Beograd?

  Odgovori

  0

  1
• 

  Srbin

  21:43 // 11. 2. 2011.

  "I posle Tita, Tito". Lideri skoro svih stranaka sa demokratskim predznakom su komunistička deca. Politički direktori nekih partija su jahali popove i to naročito u Toplici. Skoro većina rukovodioca NVO u Srbiji su takođe komunistička deca koja su u Soroševoj režiji završila neformalne škole. Između "Internacionalizma" i "Novog svetskog poretka" skoro da nema nikakve razlike. Ovo su možda razlozi zašto se isto ponašaju "demokratske" snage kao što su se ponašali "Titovi komunisti".

  Odgovori

  0

  1