Kočnice u kulturi

U Leskovcu postaje praksa da se do jednostavnih informacija o kulturnim dešavanjima dolazi na jako otežan način, ili se uopšte i ne dobijaju.

Dok, sa jedne strane, Leskovčani vape za kulturom i zabavom, sa druge, ljudi na rukovodećim položajima u ustanovama kulture insistiraju na“formalnostima“.

Na primer, Leskovčani su početkom nedelje ostali uskraćeni za informaciju o tome koje su trenutno knjige najčitanije i najtraženije među njihovim sugrađanima, kao da je reč o jako poverljivoj informaciji od važnosti za opstanak države Srbije.

Poštovanje hijerarhije u biblioteci „Radoje Domanović“ je isključivo, barem po rečima osobe sa vrha lestvice, direktorke Gordane Đorđević.

Ona se naljutila i vratila novinarske ekipe Televizije Leskovac i Južnih vesti samo zato što su takvu informaciju pokušali da dobiju od osobe koja je „samo urednik - bibliotekar“.

Naime, u želji da odradim televizijski prilog o trenutno najčitanijim i najtraženijim  knjigama u gradskoj biblioteci „Radoje Domanović“, kontaktirao sam urednicu - bilibliotekarku Anicu Cvetanović da mi obezbedi podatke o deset najčitanijih naslova.

Dogovorili smo se da sa kamermanom dođem u biblioteku kako bismo snimili prilog tačno u podne, ali me je na hodniku umesto nje dočekala direktorka Gordana Đorđević i zamolila me da napustim zgradu jer nisam najpre kontaktirao nju.

Susretljivi uposlenici gradske biblioteke su do sada uvek bili na raspolaganju sugrađanima, pa tako i novinarima, ali im je to, očigledno, ovom prilikom bilo uskraćeno.

Postavlja se pitanje da li direktorka bilbioteke mora baš da bude ta koja će svojim sugrađanima da preporuči lično knjigu, izda im člansku kartu ili neki roman, ili, pak, dočekuje u gradskoj čitaonici.

Onda joj ostali radnici uopšte i nisu potrebni jer se stiče utisak da sve može sama.

Evo rešenja za najavljenu racionalizaciju?!

Slična situacija, žale se kolege novinari, je i u još nekim ustanovama, poput Leskovačkog kulturnog centra ili Centra za ekonomiku domaćinstva.

Preporuka je svim sugrađanima da, kad uđu u biblioteku, potraže direktorku lično da im preporuči knjigu za čitanje; a ako posete, recimo, izložbu slika u LKC-u zatraže objašnjenje od direktora šta je slikar svojim delom hteo da kaže.