Đokovići i Praznodžepovići

Iako znam da će velika većina da hejtuje ovakvo pisanje na ovu temu, jednostavno nisam mogao, a da ne podelim svoju verziju razmišljana na sveopšte popularnu temu, a podstaknut pompom i hajkom oko dolaska Novaka Đokovića u Niš.

Iskreno, stvarno ne mogu da razumem zašto bilo ko, pa makar bio i najbolji na svetu, zaslužuje da zaradi stotine miliona dolara samo zbog toga što najbolje udara lopticu nekim predmetom.

Da ne budem nepristojan, odmah da kažem da ne razumem zašto neko ko šutira loptu, diže teg, skija ili nedajbože najbolje bije onog drugog, zarađuje stotine miliona godišnje.

Pošto jedna muka ne ide sama, taj što zarađuje (zbog toga što nečim udara nešto najbolje na svetu) uzor je svemu i svakom, kako u svetu, tako i u nas.

E sad mogao bi neko da kaže, bolje Novak ili Piksi nego Soraja ili Kristijan. Bolje je, u tome nikakve dileme, ali to opet ne znači da je dobro.

Ja stvarno imam problem da razumem bilo kakvu društvenu korist od bilo kakvog preplaćenog fudbalera, tenisera, čega god.

Ako govorimo o kolektivnoj društvenoj svesti kada je u pitanju fizička aktivnost, mislim da lokalni turniri i basket ispred zgrade i trener fizičkog imaju milionski procentualno veću ulogu i učinak nego sve ove takozvane sportske svite zajedno.

Ovako ispada da je jedan od najvećih doprinosa mejnstrim sporta enormno povećanje broja kladionica.

Dok i mlađi i stariji ljubitelji sporta izvlače zadnjih 50 dinara da uplate tiket, poznavajući imena fudbalskih klubova iz seoske lige, analizirajući tabele i liste, uopšte ne razmišljaju o tome što ne znaju ni tablicu množenja.

Možda je moje razumevanje ograničeno, ali evo ispravite me ako grešim.

Da se razumemo, nemam ja ništa protiv Novaka, Pisksija, Ronalda, ali bih radije da moja deca sanjaju o tome da postanu Jovan Cvijić, Aleksa Šantić, Nadežda Petrović ili neko od mnogobrojnih ljudi koji su stvarno mnogo ostavili ovom društvu.

Nažalost, ništa od toga i o tome neće naći gde god da se okrenu. Pesničke večeri imaju po 10 ljudi, u nekom su podrumu uz prigušeno svetlo, o školama da ne pričam.

Da ne bude sad niko ništa ne zna, a ja sam pametan. Svakako da je odgovornost na svima nama. Ali prvi korak ka boljem je upravo svest o tome koliko i kako dajemo svoj doprinos duštvu.

Slažem se, i sport I kladionica kao sporadične pojave mogu da budu zabava, ali moraćete se složiti da ako se samo okrenete oko sebe, retko ćete naći stih Mike Antića ili knjižaru, a iz frižedera će vam iskočiti Đoković dok kladionice imate na svakom ćošku.

Evo na kraju opet se pitam, a pozivam i vas da razmislite tako neko popodne uz kafu ili pivo, koji je bilo kakav interes društva u celini od toga što neko (čak i najbolje na svetu) udara nečim lopticu i za to dobija stotine miliona dolara para upravo tih istih građana?