Programski direktor Južnih vesti
Od samog početka, ova vlast je putem tabloida svesno gradila narativ o postojanju dve Srbije: jedne patriotske i druge, koja, ako ne podržava predsednika, automatski biva etiketirana kao nepatriotska. Ova podela najjasnije je ogoljena kroz ulogu botova na internetu, čiji zadatak nije bio da promovišu politiku SNS-a, već da obeshrabre sve one koji drugačije misle. […]
Ovih dana, sve češće se provlači ideja da lokalne medije, pošto su ozbiljno i stalno pod pritiskom sadašnjeg režima i teško žive, treba jednostavno ugasiti i to tako što će njihovu ulogu da preuzme neki nacionalni građanski orijientisan medij.
Poslednja saga sa naplatnim rampama fenomenalno pokazuje da je Niš od grada što je nekada bio, postao mali miš. Miš koga svi jašu, komadaju ga, igraju se sa njim kako hoće, a još su manji miševi koji na sve to klimaju glavom samo ćute i sramežljivo dižu ručice. Dizali su ručice kada je Nišu uzet aerodrom, dižu ih sada kada Nišu stavljaju rampe gotovo posred grada.
U 2016. godini, „Parking servis“ je imao prihod od 348,5 miliona dinara. Za 2017. je najavljeno 425,6 miliona. Šta prodaje „Parking servis“? Dakle, skoro 500 miliona dinara dodatno plaćamo naš zajednički prostor i to što nam odnose automobile. Da li je to u interesu građana?
Iako znam da će velika većina da hejtuje ovakvo pisanje na ovu temu, jednostavno nisam mogao, a da ne podelim svoju verziju razmišljana na sveopšte popularnu temu, a podstaknut pompom i hajkom oko dolaska Novaka Đokovića u Niš.
Ponavljanje bi trebalo da predstavlja jednu od tehnika da onaj ili oni koji nisu nešto savladali ili uradili kako valja, u ponovljenom pokušaju to i urade. Nažalost, kod nas od ponavljanja vajde nema, bar za one koji nisu ponavljači.
Dakle, od danas naše specijalne snage obučavaće lično Stiven Sigal. Kada na skorim protestima policija pritisne, a vi osetite da neko hoće da vam „privrne vrat“ onako, odjednom, a vi se setite: Segalova škola…
Većina nas, koja je provela svoj učeničke ili studentske dane na keju, zna koliko kej nije samo mesto za okupljanje. To je više stvar izbora da pijete pivo sa drugarima, svirate gitaru umesto da izađete u „Studio“, „Formulu“ ili ne znam gde već.
– Baba, baba, hoćeš li da mi kupiš poklon za Novu godinu od onih para što mi čuvaš? – Nema poklona ni Deda-Mraza ove godine, sine! Kriza je, moramo da štedimo. Čuo si šta je rekao deda.
Gradonačelniku Niša profesoru doktoru Zoranu Perišiću ne smeta „Beograd na vodi“. Gradonačelniku Niša ne smeta zapošljavanje partijskih kadrova iako ih sud proglašava nezakonitim…
Još jedna predizborna kampanja za izbor poslanika za republički parlament kao glavni adut ima arhitektonska čuda u Beogradu.
Smatram da je budućnost Srbije u Evropskoj Uniji, kao i da ne postoji način da uđemo u Rusku Federaciju, no ne mogu da se otmem utisku da gore pomenuta federacija polako ulazi u nas.
Pitanje: “Na koj način prosečan stanovnik Srbije donosi zaključke i formira stavove“, po meni prelazi iz istražavčke u duboko filozofsku temu, ali se ne može reći da naš narod ne poseduje stav.
Na Balkanu, kako kažu neimenovana istraživanja, žive najbolji ljubavnici. Ne zna se da li je zbog klime, geografskog područja, domaće hrane ili čega već, ali tako je.
Prosečan stanovnik recimo južne Srbije svakodnevno se suočava sa pojmom EVROPA, bolje rečeno Evropska unija, koje ionako mnogi izjednačavaju i ne sluteći da je recimo i majka nam Rusija u Evropi, ali nije u famoznoj Evropskoj Uniji.
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
