Država i nelegalne droge

Cilj opravdava sredstvo!
Izvinite, a šta je cilj?

UVOD
Godinama unazad, svi koji imaju potrebu da pričaju o narkomaniji,  gotovo horski uzvikuju – Povećava se broj narkomana! Sve je više narkomana među mladima! Droga postaje društeni problem!

Posle ovoga se obično napravi neki televizijski spot, izađe neka kraća reportaža u vestima ili , što je još gore, organizuje se predavanje žrtvama droge (mladima) pri čemu , ne retko, predavači tih tzv. „predavanja“ poznaju aktuelno stanje o ovom problemu manje od slušalaca istih, pa je krajnji efekat – čista šteta.

I problem se razvija dalje – progresivno.

Zbog toga mi je namera da se u ovom tekstu osvrnem samo na jedan segment problema – odnos države prema drogama.

HIPOTEZA: Državama je manipulacija sa proizvodnjom, prodajom i profitom od nelegalnih droge bitnija od zdravlja pojedinca

Aksiom: Njutnov zakon - Telo teži da zadrži stanje mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok neka druga sila ne natera da promeni to stanje.

Za razliku od pojedinih pojava čija učestalost ima relativno stabilnu vrednost kroz vreme, kod zavisnosti od pojedinih droga očigledan je značajan porast broja zahvaćenih pojedinaca u poslednjim decenijama prošlog veka. Teorijski je apsolutno nemoguće da se genetski kod ljudi toliko promenio od sedamdesetih godina prošlog veka do danas da bi narkomanija, do tada u daleko manjem broju, gotovo odjednom postala svetski problem (istine radi postoje i tzv. epigenetske teorije i istraživanja u tom pravcu).

Zbog svega navedenog, u trouglu društvo, pojedinac, droga ,  značajno mesto treba odvojiti za analizu fenomena - odnos države prema upotrebi i distribuciji droga. Država ima svoje mehanizme kojima bi trebalo da utiče na smanjenje ovog problema ali i svoje interese da uzroci problema (tj.) distribucija droge) i dalje postoji.

PREDMET ANALIZE – Istorijske činjenice

„Poslušan i vredan narod“
Lišće biljke koka (iz koje se sintetiše kokain) opisana je od strane švajcarskog naučnika J.J. Čudi 1830 godine, koji navodi kako peruanci, nosači tereta, koji žvaću list koke mogu da prelaze desetine kilometara neprohodnog terena bez odmora i kako im se „nadoknada“ za rad daje u novcu i listovima koke. Evidentno je da je žvakanje kokinog lišća daleko bezazlenije od upotrebe kokaina ali opštoj zabuni doprinosi i gospodin Frojd koji je jedno vreme i sam upotrebljavao kokain i propagiro ga kao svemoćni eliksir. Poznato piće Koka kola je lansirano 1886 godine i preporučivana kao sredstvo koje „jača živce i leči sve neurotske smetnje“ ali se tvrdi da je do 1903 godine sadržala ekstrakt kokinog lišća tj. drogu.

„Hrabri vojnici“
Hašišari – u 11. veku Hasan bin Sabah osniva ismailitsku sektu pod nazivom Asanini, sadi vrt marihuane u koji vodi svoje najvernije borce na tri dan da uživaju u hašišu, posle toga oni postaju njegovi odani ratnici spremni na sve.

Hitlerovi hemičari su u vreme prvih poraza u drugom svetskom ratu,  dobili zadatak da sintetizuju sredsvo koje će povećati „moral“ i borbenu spremnost njihovih ratnika i oni su sintetisali benzedrin iz koga će se kasnije sintetisati amfetamin.

„Droga kao roba“
Poznat je zahtev vođe narkokartela Pabla Eskobara u Kolumbiji koji je predlagao da on otplati spoljni dug države od 19 milijardi dolara, pod uslovom da mu se omogući (legalizuje) proizvodnja i promet droge. Zahtev je odbijen , ali je 1996 godine optužen kolumbijski predsednik Sampera da je od jednog kartela dobio ček na 6 miliona dolara za predizbornu kampanju 1994 godine. I ova optužba je odbačena jer su za prijem čeka optuženi neki članovi Samperovog izbornog tima.

Zaključak
1. Ukoliko bi se TEORIJSKI ovog trenutka uništila sva nelegalna droga na svetu – došlo bi do katastrofalnih poremećaja nesagledivih razmera.

2. Ukoliko bi se nastavilo sa ovom progresijom proizvodnje nelegalnih droga kao zadnjih 50 godina ubrzo će doći do katastrofalnih poremećaja nesagledivih razmera.

Na kraju podeliću svoju dilemu, koja proizilazi iz ovog rada, da li mafija (u onom pežorativnom smislu) uopšte postoji, ili se samo radi o državnim službenicima angažovanim u jednom od sektora državnih delatnosti?