Opušteno

Vule – Dok sa televizora slušam da klinci dobijaju vanredni raspust (zbog snega u februaru) sa interneta čitam sledeći tekst (adresa je navedena), citat – “Ova Vlada nas zadužila kao nijedna , Izvor: Blic

Beograd -- Ako se saberu svi dugovi, za tačno 3,5 godine pozajmili smo 5,7 milijardi evra, što je više nego u vreme svih premijera u poslednjih 20 godina zajedno. ...Ukupan dug aktuelne vlasti na početku mandata 2008. iznosio je 8,7 milijardi evra. Danas je nešto više od 14,5 milijardi, a samo u prošloj godini u Nemanjinoj su zadužili građane Srbije za oko dve milijarde.” kraj citata.

Citat sa B92 preporučujem da se pročita!

Na moju nesreću setih se i drugog sajta na kome piše sledeće –

citat – “Latinska reč addictus se odnosi na osobu koja je povezana i zavisna kao posledica neplaćenih dugova.
Metaforički, ovaj termin se koristi za svako ponašanje koje dovodi u teške zavisnosti od nečega, kao što je droga..” – kraj citata, ustvari da li je kraj samo citata.

Sa tugom se setih onih koji tek dolaze i koji će, osim nas koji smo za to odgovorni, takođe vraćati te dugove. Zamolih ćerku, skoro punoletnu, da u par rečenica napiše kako ona (trenutno) vidi život svoje generacije. Svestan da ona još uvek ima prava da ne zna šta je tek čeka.
I, evo šta sam dobio kao odgovor.

Ana - Opušteno

Danas je teško ostati čist, moralan i normalan. Problem mladih je najverovatnije neorganizovanost kao i regularna mladalačka radoznalost.
Nazovi obaveze su ti da ideš u školu iz koje, naravno, ne bežiš već „elegantno išetaš“. Ocene? To je manje bitno, ako imaš roditelje sa kintom, po pravilu oni znaju ili su u nekom srodstvu sa pola nastavnog kadra. A, ako ipak nemaš uticajnog tatu, to opet nije bitno jer da je učio školu sad bi bio neko i nešto, zar ne? Pa mu na prvu kritiku samo saspeš u lice da ideš njegovim stopama.

Osim toga, obaveze u kući ti nisu jača strana. To ti dakle, ostavlja višak slobodnog vremena. I tvoj mali besposleni um, đavoljeva je radionica. U korist ti ide činjenica da su danas, naizgled bezopasni opijati i alkohol, lako dostupni mladima. Osećaj da bar na kratko pobegneš iz surove realnosti, a u kojoj si realno nesrećan, fin je ali i kratkotrajan. Sve što dobiješ je trenutak lažne sreće. A stvarnost postaje sve gora.

Na taj način, od realnosti bežiš obično noću. A danju se spašavaš u virtualnom svetu, svetu fejsbuka, skajpa, tvitera.. sve u svemu, kralj si društvenih mreža koje ubijaju iskrene osmehe, dodire, čak i facijalnu ekspresiju i emocije. Najbitniji su statusi na fejsu, golišave slike maloletnih klinki, lajkovi kao i 4393 prijatelja. Ali koliko, zapravo, pravih prijatelja imaš?

Dok se današnje devojčice neumorno trude da postanu kopije estradnih umetnica, dečaci, mali amateri, glume mafijaše, barabe, frajere... pobednici su svih „pucačkih igrica“ u pauzama kojih gledaju filmove pune krvi i nasilja.

Dakle, kada se sve sabere i oduzme, televizija, internet .. jesu izuzetno korisni izumi, ali koji je stvarni , koji je krajnji cilj velikog mozga koji stoji iza svega toga.

Mladi umovi se ispiraju i od njih se stvara vojska zombija koji će za nešto već poslužiti.

Pri tome te niko ne pita, šta je ono što ti stvarno želiš. Samo ti nametnu svoje modele ponađanja – koje ako odbiješ da prihvatiš, završiš sasvim sam i odbačen.

Neko nam krade svaku šansu. Gde da nažemo izgubljenu snagu? Kako da vratimo sebe sebi? Tek ako to uspemo, život počinje iznova, samo ovog puta onako kako treba!