Otvoreno pismo kolegama

dr Perišić Zoranu, kardiologu
dr  Stanojković Milanu, neuropsihijatru
dr Radovanović Zoranu, radiologu
dr Milisavljević Dušanu, spec. ORL

Predmet – Potencijalna privatizacija rehabilitacionih centara u Srbiji (Rim su spasile guske, Niš i Banju ipak moramo da spašavamo mi sami);

Nakon one bruke u Skupštini Grada Niša koja se desila na poslednjem zasedanju postalo je očigledno da u Nišu ne stanuje parlamentarna demokratija. Očigledno je neko svesno, da bi obezvlastio odbornike ili nesvesno (svojom bahatošću i neznanjem) pretvorio gradsku Skuštinu u mesto gde se samo čitaju i izglasavaju odluke donete na nekom drugom mestu.

To me je primoralo da vam se obratim lično, kao kolegama lekarima ali i kao političarima na najvišim političkim i društvenim funkcijama u gradu. Uveren sam da ste na tim funkcijama zbog autoriteta koji imate u svojim strankama u Beogradu i da vaša reč tamo ima značajnu težinu.

Vaša društvena funkcija nije samo da sprovodite naloge koje neko drugi u Beogradu izda, te i po ovom konkrentnom pitanju građani Niša očekuju i vaše lično angažovanje i sprečavanje najavljene privatizacije Instituta Niška Banja. Svaki dobar patriota mora da bude i dobar lokalpatriota. Volim ja i druge srpske banje al’ je Niška Banja naša – niška. Svi mi (niški lekari) deo staža smo obavili u ovom institutu, učili tamo od starijih kolega, osvajali medicinsko znanje i zvanje. Bitno je da i vi i ja polako ulazimo u životnu dob kada će nam možda ova institucija i lično pritrebati kao zdravstvena ustanova.

Podsetio bih Vas na onu Pašićevu mudrost, kad je malo para u budžetu, ne zidaju se školu nego zatvori. Niko od političara se nije vratio u školu al’ neki zapadnu u apsu. Verujem da u budžetu ne preliva, uveren sam da ni vi ni ja nećemo u zatvor (kad nisu otišli ni svi oni koji pokradoše državu, zašto bi to nama zapalo), ali kardiologija i rehabilitacioni centar će nekome i od nas sigurno da zatreba (ja lično sam već pre petnaestak godina bio pacijent koronarne jedinice).

Mnoge srpske banje, pa i naša – Niška Banja, zidane su iz budžetskih para i od doprinosa i zdravstvenih osiguranja naših roditelja, zar sada da prodamo te zdravstvene institucije kada oni tamo treba da se leče i rehabilituju. Da li će se novcem od njihove prodaje obnoviti penzioni fond, da li će se penzioneri kojima je 40 godina ovim povodom odbijano od plate dobiti akcije i dividende ili će im povećati penzije za novih značajnih 125 dinara?

Niš nema dobar sekundarni nivo zdravstvene zaštite, stomatolozi u hitnoj ostaju bez posla, mlade kolege beže u Norvešku, Nemačku... Ko će nas da leči? Oglasite se kolege, javite se za reč negde, recite nekome.

Neki su u sklopu nezadrživog srljanja u Evropu već solidno rasprodali nišku imovinu - EI, MIN… Prodali su i nišku duvansku industriju, ona je tada punila srpski budžet ali i davala plate za oko 2.500 upošljenih Nišlija i 10.000 kooperanata uglavnom u južnomoravskim selima, a šta sada ima Niš od te fabrike - 250 radnika, poneku izložbu, od koga je mnogo je, za koga je...

Prodavali su niške fabrike, parkove, kasarne... Je l’ ćemo i crkve, vodu, vazduh?

Kolege, budimo realni - ne krčmimo našu imovinu. Niška Banja nije na prodaju i tačka.

Ja rekoh i spasih dušu, a vi?