Doživljaji Mome Kapora na putu za Adrovac

Čitam knjigu "Putopis kroz biografiju" i u njoj Moma Kapor opisuje "poslednju ljubav Vronskog, zemlju Srbiju". Piše o svom dolasku u Gornji Adrovac:

"I evo putujem, posle toliko godina da se poklonim seni Vronskog u selu Gornji Adrovac, kao da odlazim da obiđem grob sina koga nikad nisam imao"

Posebno sam se iznenadio onim šta se dogodilo Momi prilikom posete crkvi Sv. Trojice, koja je tu podignuta Vronskom u čast:

"Želeo bih da uđem u crkvu, ali vrata su zaključana. Odlazim do najbliže seoske kuće misleći da taj seljak čuva ulaz svetih dveri iza kojih se krije duh Vronskog, ali ne, ključ je, kaže mi čovek, kod nekog upravnika u Aleksincu, a taj je negde otputovao i ko zna kad će se vratiti".

Danas je situacija sasvim drugačija, niška eparhija je odredila svešteno lice koje se stara o crkvi i crkvenom dvorištu koje je uvek čisto, trava pokošena i što je najvažnije, vrata crkve su otvorena svakim danom, od jutra do večeri. Nažalost onaj ko bi hteo da iz pravca Niša ili Beograda dođe do te crkve imao bi samo dve mogućnosti:
prva, da veruje u svoj navigacioni uređaj u kolima, a ako nema GPS ili je došao autobusom ili vozom, ostaje mu samo druga solucija, da jedno desetak puta pita nekog od prolaznika kako da stigne do Adrovca. Kad krene tim putem ka Adrovcu imaće da vidi prelepu prirodu i jako loš i rupama prepun put, miomiris životinja..

Uskoro nam dolazi veliki datum hrišćanske istorije, proslava Milanskog edikta, veliki broj ljudi će doći u Niš.
Podatak koji sam našao na internetu je da je "Ana Karenjina" jedno od najčitanijih kniževnih dela u svetu.
Dakle mnogo je onih koji znaju za Vronskog, malo je ljudi iz inostranstva koji znaju da je on poginuo na prostoru današnjeg Gornjeg Adrovca i da je tu postavljen spomenik njemu u čast. Bilo bi lepo srediti taj kutak i u Gornjem Adrovcu, osmisliti jednu lepu kulturno-istorijsko-turističku priču. Postaviće se najvažnije pitanje svih naših funkcionera, a ko je za to nadležan?

To ne treba da bude toliko važno, neka to urade zajedno turističke organizacije Niša i Aleksinca, neka za početak organizuju dve manifestacije, jednu književno-istorijsku koloniju i muzičke svečanosti... ili nešto lepše i pametnije... Bilo bi prelepo da u dvorištu crkve Sv. Trojice tih dana slušamo duhovnu muziku u izvođenju poznatih srpskih horova, znajući da se nalazimo na jednom istorijski jako važnom mestu... Moma Kapor bi to mnogo lepše rekao:
"Ležim u visokoj travi davno zaraslog šanca iz 1876.godine. Buja omamljujuće proleće u svima harmonijama zelenog, kao da se nalazim u opisu prirode iz nekog ruskog romana iz XIX veka... I zaista on mi je u ruci. Lav Nikolajevič Tosltoj: Ana Karenjina".