Deficit kulturnog sadržaja
Autor
M. Sc. Filip Cvetković, saradnik Fakulteta primenjenih nauka.
Vremenski period koji zahteva prinudnu izolaciju od standardnog funkcionisanja i obavljanja svakodnevnih aktivnosti, dovodi vas u situaciju da ste usmereni na ljude koji se nalaze oko vas, na medijski sadržaj koji se nudi, kao i druge vidove zabave.
Kada je reč o kulturnom sadržaju na televiziji primećujemo određeni deficit koji ukazuje na prisutnu krizu. Dok država ne dođe u stanje, kao što je ovo, prosto sve deluje kao da je u redu. Nije baš tako. Kulturna dešavanja, koja se odvijaju u toku godine, sada bi trebalo emitovati na jednom od kanala koji poseduje nacionalnu frekvenciju. Kultura je zatajila u prezentaciji svog programa.
Svaka čast pojedinim ustanovama koje su svoj program prikazivale na svom sajtu. Ja sam jedan od onih koji je pratio određene predstave i još jednom potvrđujem da se kulturom mali broj ljudi bavi, kao i da mali broj teži ka boljitku u toj sferi.
Poslednja decenija se bavi modelom kulture, ili bolje reći nekulture, sa malih ekrana, model masovne kulture ( da pojasnim - novokomponovani model ) iz rijaliti šou-programa, koji ima nameru da publiku uvuče u živote učesnika, a ima za cilj apsolutno skretanje sa pravih vrednosti i mimoilaženje kvalitetnog gledljivog sadržaja.
Kada se ukine vanredno stanje, svakako ostaje ovaj obrazac kulturnog sadržaja kao epidemija. Kultura bi trebalo da ima edukativni, obrazovni i zabavni karakter posebno sada, kada je država stala sa normalnim funkcionisanjem. Online emitovanje predstava, postavki iz galerija i muzeja treba uvesti u redovnu programsku šemu.
Kultura u Srbiji polako gubi svoji identitet. Svakodnevni medijski sadržaj utiču na to da istorija, tradicija, porodica, čovek budu ogoljeni.
Srbija se ne bavi kulturom i kulturnom politikom. Kulturna politika je identitet jedne države i čvrsto je povezana sa tim. To prati očuvanje istorije , tradiciju naroda, običaje, muziku. U današnje vreme ne finkcioniše. Zato je u društvu važan dijalog o kulturnoj politici.
Izmenom novokonpovanog modela u određenim sektorima kulture i usmeravanjem sredstava na razvitak prave umetnosti možemo se nadati kulturnom preobraženju. Svakako je potrebna volja i podrška države kako bi naše društvo odrzalo svoji identitet.
Kultura u Srbiji nije bila predmet ozbiljnih razmišljanja.
Komentari
Poslednji komentari
Joanikije
23:32 // 28. 4. 2020.
Poslednja tri komentara napisana su:
21:37 // 28. 4. 2020.
21:51 // 28. 4. 2020.
22:08 // 28. 4. 2020.
Vidi se da je kadar SNS-a
Nišlija
22:08 // 28. 4. 2020.
Nije bitno ko je iz koje stranke to samo primitivni i nepismeni ljudi gledaju, bitno je ko je kakav čovek i koliko ume, a ovaj momak ume i treba da uspe. A svi znamo da se za kulturu najmanje odvajaju sredstva pa nije ni čudo da ovoliko primitivnih ljudi ima!
Sasa Niš
21:51 // 28. 4. 2020.
Ovakvim mladim ljudima trebamo dati sansu da rade na razvoju sistema kulture u nasem gradu.
Toliko lepih stvari sam cuo za mladog gospodina.
Mi Nislije ponosni smo sto imamo ovakve mlade.
Živeo Niš!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.