Bolnice za siromašne i one druge

Kažu da je smrtnost u kruševačkoj kovid bolnici iznad proseka. Kolika, koliko, pojma nemamo. Dobijamo dnevne izveštaje koje potpisuje institucija koja je sebi još prošle godine potpisala i zapečatila večito nepoverenje građana Srbije. Jer ih je lagala.

I to nepoverenje koje su tako dugo i marljivo gradili sigurno ima uticaj na panične ocene koje stižu kao reakcija na nove podatke - od svih građana Srbije preminulih od korone polovina je u Kruševcu.

Činjenice su svete. Okolnosti ih, ipak, mogu učiniti nebitnima.

Možda je zaista uzrok to što u Kruševac stižu najteže oboleli pacijenti kojima nijedna druga bolnica na jugu više ne može da pomogne.

Možda i međutim.

Jer čekamo potvrde koje od nadležnih neće stići. Imaju portparole za lepe vesti, takozvane tepih majstore. Valjda im u opisu posla stoji da za ove druge informacije interesovanje javnosti ignorišu, da sve guraju pod tepih.

Lekari govore da je njihov niški kolega bolnicu u Kruševcu preskočio. Njegova se supruga, kažu kolege, leči na odeljenju Infektivne klinike. Ne niške, ne kruševačke kovid bolnice gde idu ostali građani, već beogradske.

Lekari govore i o slučaju niškog, gradskog funkcionera. Član njegove porodice jeste lečen u Kruševcu, ali helikopterom prebačen u Beograd zbog pogoršanog stanja.

Sećam se početka korona krize i panike među građanima Niša od kojih su neki oboleli od korone imali sreće da dobiju lečenje. Neki su umrli kod kuće.

A onda smo svi postali brojevi, pa je sad to sećanje valjda manje i važno.

Sećam se paničnih izjava lekara koji ipak nisu hteli ništa zvanično da izjave i anesteziranih članova Kriznog štaba koji svakoga dana u 15 sati ponavljaju da je u Nišu sve OK, nije tu žarište.

Sećam se novinarskih ( čitaj ljudskih ) svakodnevnih dilema. Šta je tačno, šta možemo da saznamo i kako da u nenormalnim okolnostima širimo informacije, a ne paniku.

Nekad, sad verujem, zaista jeste vreme da se širi panika. Da se urla na sav glas da NEŠTO OVDE NIJE U REDU.

Nemamo mi pojma šta je. Ne znamo kakva je organizacija u kruševačkoj bolnici, da li je zaista to problem, kako neki povremeno nabace ili ono što drugi kažu - sa najtežim pacijentima rade ljudi kojima je to prvi posao. Hoće, ali ne znaju. I ne znamo zašto je oni kojima se može izbegavaju.

Aktuelna definicija građanina Srbije jeste nemač pojma. Tu, naravno, ubrajam i sebe. Ne zato što nam nije stalo, već zato što nemamo način da saznamo. Od šume apsurdnih informacija tonemo u nepoverenje i “čuvajte se sami” stanje. Ostajte u svoja četiri zida.

Između nas i stvarnosti postavljen je zid.

Ni Berlinski, ni Kineski, postavljen je veći od svih Beogradski zid ( jer odatle se vlada ) koji od početka najveće zdravstvene krize u modernoj istoriji kaže da preko njega do ostalih smrtnika može sve da stigne ako Oni ili On dozvole. I informacija i lečenje i dobra volja hoćemo li uopšte da se bavimo time šta se u Kruševcu dešava.

Ili ih nije briga. Jer su za njih građani Srbije samo članovi stranke i oni mogu kroz zid do boljih uslova. Neki i preko zida, helikopterom.

Da se razumemo, delim radost porodice niškog funkcionera što je život spašen. Samo tako bi i trebalo da bude. Helikopterom, avionom, brodom, kako god i koliko god da košta. Ali ne samo za SNS porodice. Nikako ne da ostale bolnice budu bolnice za sirotinju, da se ljudi boje i imaju osećaj da u njih odlaze da umru. Bio taj strah osnovan ili ne. Mi ništa ne znamo.

Da li da uopšte pominjem da možda postoji i obaveza tog funkcionera da nešto kaže javnosti. Život koji mu je bitan zahvaljujući stranci je spasio, dajte da mu i drugi građani budu zahvalni. Ma, neću to pominjati. Neka ćute i rešavaju svoje probleme.

Nadam se da niste rođak nekoga koga sada leče u kovid bolnici Kruševac i da ovo čitate. Namera nije širenje panike među građanima. Za porodice samo podrška.

Nadam se da ste neko ko ima moć da odlučuje, pa ovo čitate. Jer jedino bi vi trebalo da ste sve vreme u panici. Građani mirni, puni poverenja da o njima brinete i jednako čuvate sve živote.