Kome sam stao na žulj?

Najmanje 300.000 evra prihoda godišnje po nivou. Za Kalču bi budžetski prihod, samo od doprinosa za uredjenje građevinskog zemljišta, bio oko 1,8 milijardi dinara. 20 obdaništa, 30 km nove kanalizacione mreže, jedna pošteno prodata fabrika u privatizaciji.

Ko je taj vlasnik u Kalči koji ne bi voleo da mu lokal oživi i dobije vrednost? Koji investitor ne bi obnovio Kalču ako dobije dovoljnu spratnost da ostvari profit? Kome ne odgovara da na svakom nivou ispod Kalče dobije hektar parking prostora?

Ovo nije samo rušenje Kalče, nije obična prenamena, ovo je jedan od najvećih kapitalnih projekata u Nišu u ovoj deceniji. Moj posao i moja dužnost, kao predstavnika gradjanki i gradjana u Skupštini grada, nije da crtam projekte, već da predlažem korisne ideje i da pružim političku podršku za sprovodjenje. Ostalo je na svima nama, Nišlijama, da se dogovorimo i pronadjemo rešenje.

Niko drugi to neće da uradi za nas.

Ideja palanke je da ostane ista.

Ja ću davati ideje i dalje. Ideje treba da se realizuju kroz institucije sistema. A realizaciju ideja treba da kreiraju arhitekte, urbanisti, gradjevinci i ostale stručne službe. Nekoliko puta sam to ponovio.

Protiv ideja vode rat, probaju da ih diskredituju, a pritom, niti daju druge ideje, niti shvataju da promovišu moje. Zato se i zahvaljujem redakciji “Južnih vesti”.

Ove ideje koje sam izneo su ekonomskog karaktera i imaju osnov u ekonomskoj stvarnosti.

Ko to ne razume ne poznaje ni lokalnu samoupravu, niti principe finansiranja lokalne samouprave, niti procedure i načine na koje se one iznose lokalnoj samoupravi.

Reč je o načinima za priliv novca u gradski budžet i promovisanje eventualnih razvojnih potencijala Niša, kao i kreiranja sadržaja zbog koga ovaj grad neće večito kaskati i ostati u senci velikih i razvijenih, počevši od onih u našoj zemlji.

Ne tvrdim, ponavljam, da su moje ideje najbolje. Neka se javi ko ima bolje. Ali pritom, trebalo bi da ima u vidu sledeće:

1. Budžet grada se puni najviše sa apropijacije: Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke, Porez na imovinu i Doprinos za uredjenje gradskog gradjevinskog zemljišta.

2. Nema povećanja poreza na dohodak bez novih zapošljavanja.

3. Nema poreza na imovinu, bez gradnje nove imovine.

4. Nema povećanja doprinosa za uredjenje gradskog gradjevinskog zemljišta, bez nove izgradnje.

Što vam smeta niška promenada? Što liči na Beograd na vodi? Ta promenada je logičan nastavak izgradnje Delta Planeta, Lidla, stambenog kompleksa iza Lidla. Neka vam smeta sve, neka se ne pomeramo sa mrtve tačke i od zapustelih parkova i uraslih gradskih zelenih površina.

Neka se Beograd razvija.

Neka se Novi Sad razvija.

Promenada bi donela još 1.2 milijardi prihoda od doprinosa za uredjenje. Još 13 obdaništa, 20 km kanalizacione mreže, 33 km vodovodne mreže.

A šansa za razvoj postoji. Makar u meri da je cena kvadrata u centru porasla za 5 godina sa 900 na 2.000 evra. To znači da je ponuda manja od tražnje za toliko. Više od dva puta. Od te cene, pre nego što se ukopa prva lopata, za svaki kvadrat dozvoljene površine otprilike 100 evra ide budžetu, po metru kvadratnom. Čim se završi, ide porez na imovinu.

Porez na imovinu od ova dva objekta oko milion evra, svake godine.

Eto novca za izgradnju ulica, vodovodne, kanalizacione mreže, toplifikaciju, gas. Eto asfaltiranja, angažovanja niških firmi. I zašto bi taj potencijal i ta računica ikome “stala na žulj” da se dalje implementira u nove projekte.

Da ne pričam o zapošljavanju nakon završetka radova. Previše za jedan komentar?

Mislim da sve može biti dovoljno prosto ako se krene u akciju, a da nije tako jednostavno da bi neko mogao da invertuje moje desetominutno obraćanje u diktafon i da banalizuje u par redova teksta sveobuhvatno, ponavljam, ekonomsko istraživanje. Predlog koji je tek na početku i ima izgleda da bude oberučke prihvaćen, dokaz je da u ovom gradu postoje ljudi koji ipak gledaju par koraka unapred, ali svesni smo da će na tom putu uvek biti skeptika i onih koji se odgovornosti, rada i obaveza plaše, a biće ih ako krenemo u realizaciju svega.

Nisam novinar. Ali kad bih bio novinar, bavio bih se suštinom. Novinaru “Južnih vesti” sam sve ispričao u diktafon, nisam mu pokazao ništa od skupštnske prezentacije. Hvala mu što je pokazao interesovanje, uopšte. Kada mi je tražio da mu dam taj fajl, poslao sam mockup. Insistirao sam na ekonomskom delu, ne na vizuelnom. Vizuelni deo prezentacije je naveden kako bi prikazao potencijale lokacija, postojeće stanje objekata, njihove gabarite i kako bi se pozicinirali na lokaciji. Klasičan mock up.

Nisam ni arhitekta, niti urbanista. Niti gradjevinac. Ali sam izgradio dosta objekata kao investitor ili predstavnik investitora. Znam dobro, kao neko sa takvim iskustvom, koliko je važno mišljenje svih stručnih strana jednako koliko i mišljenje javnosti, ali ne kroz pretpostavke i bez ikakvih dodatnih pitanja kako bi se prikupili klikovi na portal i neosnovano napao nečiji rad, trud i zalaganje.

I sada ističem, kao i u samom izlaganju na Skupštini grada, da je potrebno dosta stručnih ljudi da se oko svega pitaju, ali usvajanjem ideja i predloga da ovako nešto bude razmatrano za budžet prvi je korak da se otvore šanse i za druga radna mesta i donesu kvalitetnija rešenja.

Kod ove prezentacije, u onom arhitektonsko-urbanističkom smislu, dovoljno je razgovarati sa stručnim licima u domenu usmeravanja ekonomske ideje kroz objekte koje treba predvideti, na lokacijama koje su dostupne i u nadležnosti grada, što sam i učinio.

Uostalom, tu sam kao narodni poslanik ( predstavnik ), da se za razvoj ovog grada i bolji život u njemu zalažem. I to radim upravo na potpuno legitiman način.

Jasno je da niko normalan neće izvaditi nekoliko desetina hiljada evra za idejne projekte, već će se voditi prezentacijom kojom su obuhvaćeni poznati projekti. Onaj ko prezentuje mora da se vodi postojećim objektima, da kroz primere dobre prakse u svetu i poznate softvere prikaže ljudima vizuelno svoju ideju.

Nije stvar u slici, nego razumevanju gabarita, lokacije i pozicije u Generalnom urbanističkom planu u činjenicama koje prate vizuale, a u kojima se ogleda ekonomski pristup svemu.

Mockupovima se koriste svi, od dizajnera, inženjera do arhitekata.

Pritom, ni to nije lako, zamolio sam prijatelje istomišljenike da mi pomognu. Koristeći javne alate i programe kao što su Geo Srbija, Google Earth i onlajn istraživanja i prelistavanja tekstova o navedenim delovima grada ili konkretno lokacija, potpuno su opravdana sredstva da se dođe do osnovnih informacija koje obuhvataju veličinu lokacija, kvadrature objekata, blizine saobraćajnica, vegetacija i dr. Gde su da to već urade stručni ljudi, da svojom inicijativom i znanjem pomognu ovom gradu u kome žive i rade?

Samo čovek koji ne zna šta je mockup može izvući implikaciju iz 10 ekonomskih ideja da su to fotografije već postojećih objekata i da napadne da je to plagijat. Svako ko zna da koristi google, zna da može sve da se pronadje za sekundu, kroz photo search, zato se nisam plašio da javno iznesem prezentaciju.

Nisam novinar. Ali kad bih bio novinar, pitao bih da li ste vi to projektovali? Ali ovde nije to namera bila. Jer namera palanačkog mentaliteta je da ostane ista, nemajući apetit za novitete, izlazak iz zone komfora i razvoj. E, pa neću da živim u palanci i budem jedan od takvih!

Kritičarima se iskreno zahvaljujem, jer pametan čovek sagledava i kritiku. Naravno, zahvalnost svima koji su me neposredno i posredno podržali jer znaju da su to ideje koje zastupaju interese grada Niša.

Pozdrav do sledeće sednice SG Niša, idu nove ideje.