A great day in Harlem

Tih dana kada je nastala ova najpoznatija džez fotografija ja sam se već otrgao uticaja oca i duboko zavaljen u majčinoj materici živeo svoj društveni život fetusa.

Dok su jula 1958. godine, tačno u 10 sati,  najznačajniji umetnici zlatnog doba džeza strpljivo pozirali fotografu Esquire magazina Art Kane-u, uz znatiželjnu gomilu prašnjave dece Harlema, ja sam maštao da bezbrižnost statusa fetusa zamenim stresnom direktorskom funkcijom Nišville jazz festivala i jednog dana pozovem u goste sve preživele džezere sa fotografije.

Dok sam se ja upinjao da postanem direktor, većina umetnika sa ove slike otišla je u legendu. A na fotografiji su Izmedju ostalih i Count Basie, Art Blakey, Buck Clayton, Roy Eldridge, Art Farmer, Bud Freeman, Dizzy Gillespie, Johnny Griffin, Coleman Hawkins, Gene Krupa, Charles Mingus, Thelonious Monk, Gerry Mulligan, Jimmy Rushing, Pee Wee Russell, Horace Silver, Ernie Wilkins, Mary Lou Williams, Lester Young...

Nisam mogao mnogo da biram - ali ni da se žalim, jer mi je ostao veliki Benny Golson. Inspirisan nastankom ove fotografije, 1995. godine producent Jean Bach je snimio odličan istoimeni dokumentarni film (nominacija za Oskara), a 2004. godine Stiven Spilberg je snimio film "Terminal" (sa Tomom Henksom i Ketrin Zitom Džouns u glavnim ulogama) čija radnja se vrti upravo oko "Veličanstvenog dana u Harlemu", a u kojem Viktor Navorski (Tom Henks) doleće na njujorški aerodrom iz svoje (izmišljene) istočnoevropske zemlje Krakozije. Ali dok je njegov avion bio u vazduhu, u Krakoziji dolazi do državnog udara, pa njegov pasoš postaje nevažeći i on ostaje zarobljen na terminalu jer ne može ni da uđe u USA, ali ni da se vrati. Bezbedonosne agencije grozničavo ispituju motiv njegovog dolaska i "puštaju filmove" o sadržaju limene kutije od koje se ovaj ne razdvaja, a u koj u kojoj se, u stvari, nalazi "Veličanstveni dan u Harlemu" isečen iz nekog časopisa.

Naime, Viktorov pokojni otac, veliki ljubitelj džeza (sa druge strane gvozdene zavese) došao je kao mladić do ove fotografije, koju je poštom slao na potpis jednom po jednom akteru, a oni mu je potpisanu vraćali na isti način. Za njegovog života nepotpisan je ostao samo jedan džezer, te Viktor (Henks) dolazi u USA samo da ispuni očev amanet i dobije autogram - i to upravo legendarnog Benny Golsona.

Kada 14. avgusta, u svojoj 82. drugoj godini nastupi na Nišville jazz festivalu, Benny Golson će postati najstariji učesnik svih dosadašnjih festivalskih izdanja. Pratiće ga Kelag big band iz Austrije, a u ulozi Golsonovog menadžera pojaviće se proslavljeni jugoslovenski džez (i ne samo džez) promoter Aleksandar Živković (koji godinama živi u Parizu) - tvorac "Njuporta u Beogradu" - manifestacije iz koje je nastao Beogradski jazz festival. Njih dvojica zajedno imaće tada tačno 161 godinu.

Biografija Benny Golsona (na fotografiji - prvi sa leve strane u vrhu stepenica) je impresivna: Još kao srednjoškolac svirao je sa tadašnjim mladim nadama među koji su i John Coltrane, Red Garland, Jimmy Heath, Percy Heath, Philly Joe Jones, Red Rodney. Po diplomiranju je svirao u orkestrima koje su vodili Tadd Dameron, Lionel Hampton, Johnny Hodges, Earl Bostic, Dizzy Gillespipe, Art Blakey (legendarni Jazz Messengers). Sa trubačem Artom Farmerom vodio jedan od najznačajnijih bop sastava Jazztet, a autor je velikog broja kompozicija koje su postali džez standardi (Killer Joe, I Remember Clifford, Along Came Betty, Stablemates, Whisper Not, Blues March, Five Spot After Dark, Are you Real?), a komponovao je i aražnirao za mnoga imena džeza, klasike, pop i rok muzike (Count Basie, Miles Davis, Sammy Davis Jr., Mama Cass Elliott, Ella Fitzgerald, Dizzy Gillespie, Benny Goodman, Shirley Horn, David Jones and the Monkees, Quincy Jones, Peggy Lee, Carmen McRae, Anita O'Day, Itzhak Perlman, Oscar Peterson, Lou Rawls, Mickey Rooney, Diana Ross, The Animals i Eric Burdon, Mel Torme, George Shearing, Dusty Springfield...). Autor je muzike za TV i film (M*A*S*H, Mannix, Mission Impossible, Mod Squad, Room 222, Run for Your Life, Des Femmes Disparaissent, The Partridge Family, Bill Cosby show, The Karen Valentine Show, TV specijali za ABC, CBS and NBC, BBC...pa i za film Terminal u kojem se i pojavljuje).

Kada pozovete muzičare tog doba, kao organizator uvek rizikujete da se oni u međuvremenu doslovce presele u legendu, a vi ostanete bez zvezde. Izuzetak je ako im se dogodi džezerska "sveta smrt", odnosno ako se ugase na stejdžu tokom svirke. Tada festival dobije veći publicitet od realno pripadajućeg. To nam se umalo nije dogodilo2007. sa Ike Turnerom, koji je u zadnji čas otkazao nastup i predoziran zaspao večitim snom u svom domu.

Naravno da se uzdamo u dugovečnost i odličnu formu i u poznim godinama Benny Golsona. Samo tako će publika Nišvila na trenutak udahnuti atmosferu jednog veličanstvenog dana u Harlemu. Čak i kada poslednji sa fotografije preraste u neki novi fetus , legenda o atmosferi crno belog dana u Harlemu nastaviće da svedoči o najblistavijem periodu džez umetnosti i mamiti njene istinske ljubitelje da poput Toma Henksa na trenutak, terminalom Nišvilske livade u Tvrđavi ušetaju direktno u prašnjav sjaj ulice i okruženja u Harlemu. 

Preuzeto sa B92 bloga uz saglasnost autora.