Nagovor na politiku

Razvoj društva zavisi od interesovanja građana za samo društvo. Ne možemo napredovati ukoliko za napredak nismo zainteresovani. I to je, nekako, logično. Međutim, da li je samo zainteresovanost za opšte dobro dovoljno? Možemo li, ukoliko smo samo zainteresovani, reći da smo ispunjeni i da pružamo zajednici i sebi onoliko koliko želimo i možemo?

Samo interesovanje za društvo je jalovo ukoliko uz sebe nema principe i želju za delovanjem.

Najviši stepen svesti kod građanki i građana je stanje u kome pojedinci, po svaku cenu, brane prava svih, svakodnevno radeći na ličnom razvoju.

Kada smo za društvo zainteresovani, trebalo bi da imamo i principe. I ako smo zainteresovani, te principe branimo i za njih se borimo. I hrabri se moraju boriti za interese nejakih i uplašenih od strane režima koji ih svagodnevno ugnjetava u Srbiji.

Od kada sam usao u političke vode, a prošle su skoro četiri godine, radim najviše samo jedno: nagovaram ljude da se bave politikom. Čini mi se, ponekad, da više ubeđujem ljude da se zainteresuju za politiku, nego sto promovišem Novu stranku.

Jako je važno da se bavite politikom. Naravno, ne svi. Hrabri, odvažni i pametni, sa razvijenim osećanjem da služe građanima, bi trebalo da se uključe u politički život Srbije.

Svesni smo šta nam se desilo. Jednoga dana, u ne baš toliko dalekoj prošlosti, došli su prosti, nevaspitani i neobrazovani, i rekli su sa punim pravom, nakon izbora: Ovo je sada naše! I uzeli su naš grad. Uzeli su našu republiku. Slomili su volju u nama, podstakli razvoj sujete među nama do te mere da mogu neometano i mirno da vladaju i kradu. Naš grad Niš je pun polusveta koji odlučuje u naše ime. Mi smo im to dozvolili. Njihova je namera da otimaju a naša je obaveza da branimo. U tome se mi razlikujemo i tu razliku moramo da naglašavamo. Njihova je želja da stvaraju privilegovane a naša da se borimo za jednakost.

Plašim se da ne shvatamo ozbiljno opasnost što predstoji i što se dešava. Klizimo u diktaturu. Setimo se samo onog obeležavanja vođinog rođendana u Nišu. To je zaprepašćujuće i mi ne reagujemo adekvatno.

Grad je prepun ljudi koji vole Srbiju i Niš. I ti ljudi ne ćute na sve ovo. Vrlo oštro i bistro reaguju na društvenim mrežama i u društvu na izrečene neistine. Ali nisu ni u jednoj organizaciji. Njihov domet je mali. I tu je smisao. U ujedinjenu. U organizovanju. U podršci na kraju krajeva. Bez nasilja, udruženi, u ozbiljnom političkom delovanju.

Društvo, ovakvo kakvo je, ih je ubedilo da je besmisleno boriti se za prava pa čak i izaći na izbore, jer se nema za koga glasati, i da izbori ne mogu da promene ništa zbog već napisanog scenarija. Znate, najveći je izazov izaći iz nametnutog scenarija. Pokazati volju je uslov dovoljan za poštovanje.

Samo jedan korak je dovoljan da napravimo i da svima bude bolje. Ja vas provociram i nagovaram da zajedno zakoračimo!