Država vs narod: Obračun kod kombija

Najveći problem ovog našeg veselog naroda prethodnih sedam dana, sudeći po Fejsbuku, bio je novi Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, kojim se, počev od februara 2017. godine, ukida mogućnost kombi vožnje od vrata do vrata kao forme organizovanog javnog prevoza.

Ljudi su veoma nezadovoljni…

Prethodnih godina razvila se navika upotrebe ovakvog načina prevoza posebno kada su vožnje do gradova i aerodroma u regionu, kao i do brojnih turističkih destinacija. Vožnja je brža, prijatnija nego u vozu ili autobusu, a često i košta manje. Pored toga, vožnja je od vrata do vrata, i nema čekanja termina po nekoliko sati. Ponekad kombi ide i sa nekim praznim mestom, ali obično je prilično dobro popunjeno.

Zdrav razum nalaže da, da bi ovo iznad bilo moguće ogroman broj ljudi mora biti uključen u proces. Pa ipak, ponekad kad sračunam cene prevoza, goriva, vinjeta, vozača i svega što uz to ide, nije mi baš najjasnije kako uspevaju. Ja razmišljam o tome... tako… ponekad. Generalno, imam problem da ponekad razmišljam o stvarima, o kojima “normalni ljudi” ne razmišljaju.

“Normalnim ljudima” je samo bitno da dobiju uslugu koju su želeli za najnižu moguću cenu.

Ne zanima ih da li je vozilo ispravno, da li ima sve potrebne dozvole i papire, da li je vozač profesionalac i da li je dovoljno odmoran, da li je legalno zaposlen i prijavljen, da li ima informacije o ostalim putnicima i makar zna ko su…

• 8+1 vozila se tretiraju kao putnička vozila, a najveći broj kombija koji se koriste u ovom prevozu su takvi. 9+1 i veća vozila se tretiraju kao autobusi. Gde je tu problem? Problem je što u prvom slučaju, za upravljanje ovim vozilima je dovoljna B kategorija, a u drugom slučaju je potrebna D kategorija. Osim što nije ni malo lako položiti za D, ovde je reč o profesionalnim vozačima, za koje se zakon primenjuje rigoroznije.

• U ovim vozilima ne postoje tahografi, što onemogućava praćenje radnog vremena i odmora vozača. To znači, a siguran sam da su mnogi to osetili i u praksi, da vozač može voziti praktično neograničeno - iako je u Zakonu o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima prošle godine uvedeno maksimalno nedeljno radno vreme od 48 sati, i to ne više od 14 sati u toku 24 sata.

• U 8+1 vozilima jedini način da putnici izađu iz vozila je da izađu i ostali i omoguće im prolaz. Kontrolu izlaska iz vozila ima putnik koji sedi najbliže poluzi za otvaranje vrata, a u javnom prevozu takvu kontrolu mora imati vozač.

Iako je jasno zašto ljudi ne mare da li je država ubrala svoje u vidu poreza i doprinosa, ne mogu javno da zagovaram nelegalno poslovanje.

Kao i za taxi prevoz i sve ove aplikacije kojima je zadatak da unaprede iskustvo putika, ja zaista očekujem bolje iskustvo. Konkretno, očekujem:

• Bolje automobile - relativno nove, čiste, zadovoljavajućih dimenzija i opreme (klima se podrazumeva, a Wifi je lep dodatak)

• Profesionalne vozače, sa zdravim higijenskim navikama, koji umeju i da se ponašaju.

• Razumnu cenu vožnje (ne insisitram da bude jeftinije od taksija, insistiram da bude bolje)

• Mogućnost plaćanja karticom ili kroz aplikaciju, kao i mogućnost dobijanja validnog računa za potrebe pravdanja

Nepoverljiv sam čovek, znam… ali ako plaćam uslugu, hoću profesionalca.

Jer u slučaju problema, a problemi su sastavni deo vožnje, ipak veće šanse dajem profesionalcu. On se, nadam se, neće ni igrati svojom dozvolom, pošto mu je bilo potrebno mnogo više truda da do nje stigne.

Sada treba uzeti u obzir probleme i pokušati napraviti sistem u kome će potencijalni kompromisi biti prihvatljivi obema stranama. Kohabitacija

A preduslov za to je da obe strane prestanu jedna drugu da gledaju kao mrske neprijatelje i čekaju priliku da jedni drugima zabodu nož u leđa.

Ako neće Muhamed bregu… onda bi možda bregovi mogli da se skupe, dogovore i vide koji bi od njih mogao pred Muhameda, i sa kakvim stavom;