Gašić i posledice

„Prelamanje svetlosti“ kroz prizmu i sočivo Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije aktuelizovalo je ovih dana - kako bi mi, pravnici, precizno rekli - pitanje "mogućeg sukoba interesa" (da ne prejudiciramo) političara Gašića i privatnih preduzetnika – ostalih Gašića.

Savet je, u februarskom Izveštaju o vlasničkoj strukturi medija u Srbiji, ovaj fenomen razmatrao na makro planu, a potom je BIRN uradio mikro analizu.

BIRN svoju analizu zasniva na ugovorima i listinzima Uprave za trezor i ugovorima. Dakle, nesporno je da je „cirka“ 4,2 miliona dinara iz gradske kase Kruševca transferisano firmama u vlasništvu Gašićeve supruge i sina (ADD Production i BNZ-Higijenic). E, sad, javne polemike sigurno ne bi ni bilo da u ovoj obligaciji korisnika medijskih usluga (Grad Kruševac) nije zastupao niko drugi nego suprug i ćale - Gradonačnik.

Tatjana Babić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije (ABPK), kaže da je Gašić mogao da predupredi nezgodnu situaciju. Babićeva ukazuje na član 32. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji obavezuje funkcionera da obavesti Agenciju "o sumnji u postojanje mogućeg sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima".

Pretpostavimo da Gašić ovu obavezu nije poštovao. Recimo da je jedno obaveštenje trebalo da dostavi ABPK u roku od 8 dana po stupanju na funkciji gradonačelnika. Naravno, ovo pod uslovom da je u tom momentu egzistirala saradnja povezanih lica i grada Kruševca. Drugo obaveštenje, po mom uverenju, trebalo je da kovertira i prosledi na adresu Agenciji najkasnije u roku od 8 dana od dana kada su mu (početkom 2014.) na potpis dostavljeni novi ugovori. Ovo je za Agenciju tzv. "prethodno pitanje" koje treba rasčistiti pre zaključka da li ima mesta pokretanju i vođenju postupka protiv Gašića.

Ukoliko se ispostavi da ministar nije blagovremeno obavestio Agencija o porodično-budžetskom aranžmanu, šta onda?

Prvo, Agencija može da pozove ministra da se pisanim putem izjasni o razlozima zbog kojih nije poštovao zakonsku obavezu. Pretpostavimo da će se ministar izjasniti i izneti svoju argumentaciju. I šta će biti dalje? Agencija neće moći da pokrene prekršajni postupak protiv Gašića. Razlog je kranjnje jednostavan - proteklo je više od godinu dana od kako je Gašić potpisao ugovore sa firmama povezanih lica. Nastupila je zastarelost za iniciranje i vođenje prekršajnog postupka pred Prekršajnim sudom. Ministar će tako uštedeti od 50.000 do 150.000 dinara, koliko iznosi novčana kazna za prekršaj čl. 32. Zakona o Agenciji.

Šta onda objektivno može da uradi Agencija? Može jedino da izrekne ministru (1) meru upozorenja ili (2) meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje.

Prema praksi Agencije osnov za to bi mogao da bude čl. 27. st 2. Zakona o ABPK koja propisuje: „Funkcioner je dužan da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije“.

Ne bi da prejudiciram, kako u slučaju Ombudsmana nedavno reče ministar, ali pretpostavljam da će doći do izricanja „mere upozorenja“.

Mera "javnog objavljivanja preporuke za razrešenje" bila bi nesrazmerna povredi zakona samo zbog jedne činjenice – Gašić u trenutku pokretanja postupka nije nosilac funkcije Gradonačlenika Kruševca. A formalno-pravno aktuelna funkcija ministra odbrane nije u korelaciji sa predmetom postupka.

Sve ove pravne norme zvuče prilično "šašavo", ali živi bili pa videli… Zato, da zaključim: HITNO menjati Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Ali šta činiti sa moralnim normama?