Stelt interni revizor

Tri revizorska prvenca u Nišu.

Nakon Mediane i Toplane nišlije su dobile još jedan izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o izvršenoj reviziji poslovanja JKP Naissus. A očekuje se i konačna verzija revizorskog izveštaja o poslovanju Grada Niša.

Zagovornici teorije zavere će reći da se, prvi čovek DRI i nišlija, Radoslav Sretenović baš nameračio na svoj grad, ali bi takva teza bila zlonamerna i pogrešna.

Pored Beograda, Kragujevca i Novog Sada, nema dileme da po broju stanovnika i budžetskim tokovima Niš spada u grupu „velikih sistema“. Opravdan je pristup da se državna revizija prvo obavi u velikim sistemima-odozgo na dole. U suprotnom, nadležni u Gadžinom Hanu, Merošini, Bojniku, Žitorađi... mogli bi s punim pravom da konstatuju: „Ne sme Sretenović da kontroliše njegove u Nišu, pa poslao revizore nas da trkeljišu“!?

Šta je to od nepravilnosti DRI otkrila u poslovanju JKP Naissus?

Otkriveni su i evidentirani veoma ozbiljni prekršaji koji predstavljaju obrazac ponašanja gotovo svih državnih institucija.

U pitanju je kršenje Zakona o javnim nabavkama i Zakona o budžetskom sistemu ili drugim rečima mućkanje na tenderima i nepostojanje sistema interne kontrole i revizije. Rukovodstvo JKP Naissus probilo je Plan javnih nabavki, vršilo je nabavke u tzv. „pregovaračkom postupku“ umesto raspisivanja javnog poziva, a pojedine nabavke vršene su bez ikakvog tendera.

Sve ovo trebalo je da predupredi obavezna interna revizija. U preduzeću je sistematizovano radno mesto rukovodioca interne revizije i jednom zaposlenom licu je taj posao poveren počevši od 1.3.2010. godine.

Šta je onda sporno?

Sporno je to što je suštinski i praktično rukovodilac interne revizije u JKP Naissus svoj posao shvatio kao „usmeno pružanje saveta i pomoći za sprovođenje određenih procedure, pre svega u službi računovodstva“. Pritom ova „kontrolna funkcija“ nije bila usklađena sa važećim propisima kojima se uređuju kriterijumi, standardi i metodološka uputstva za postupanje interne revizije u javnom sektoru.

Dakle, nema ni „k“ od kontrolne funkcije. Praktično u opticaju je samo simulacija onoga što je zakonska obaveza i nasušna potreba svakog preduzeća u savremenom svetu.

Zašto onda postoji takvo radno mesto? Kakva je savest, odgovornost i uloga zaposlenog koji radi na takvom radnom mestu? Da li on platu zarađuje žmurenjem?

Ako takva persona nije bila u stanju da, po nalazu DRI, napiše strateški plan za trogodišnji period, niti godišnji plan revizije za 2011. godinu, a u pitanju je zakonska obaveza, onda to najbolje ilustruje koliko je spomenuto radno mesto obesmišljeno.

Naravno, nameće se pitanje ko je ustvari obesmislio radno mesto i funkciju internog revizora. Da li je šef interne revizje na svoju ruku mogao da, suprotno propisima, marginalizuje svoju ulogu? Ili je to ipak možda „krativnost“ onoga ko ga je na to radno mesto postavio?

Interes menadžmenta preduzeća, koji je na tu poziciju došao preko podele „partijskog plena“, nije da ga kontroliše i da mu popuje interni revizor. I zato ona narodna kaže „kad mačke nema, miševi kolo vode“.