Zašto tone Jumko?

Vest da će vranjski „Jumko“ morati da proda deo kompanije, kako bi izmirio dug od 400 miliona prema radnicima, a koji je utvrđen po osnovu 1.000 pravosnažnih presuda prema radnicima, odjeknula je kao NATO projektil širom Srbije. Čuli su je svi osim ovih u Nemanjinoj br. 11 koji se prave gluvonemi, bar još malo, dok se zvanično ne oglase „sirene“ za početak izborne kampanje.

Tada će sesti u naše „Škode Suber B“ i „Audi-e“, odspavaće vožnju duž celog puta, a obezbeđenje i šoferi će ih izneti iz automobila, tek kad stignu u Vranje. Za tili čas sledi radzbuđivanje i iskakanje pred kamere njihovih strogo cenzurisanih medija. Biće još uvek pospani, jer 347 km se ne prelazi tako često, ali bez brige. Pridržavaće ih obezbedjenje pred kamerama, zato primaju platu.

U sred Vranja, posejaće najeftiniji populizam i još jeftiniju demagogiju o tome kako je „Jumko“ naš brend čiju propast oni neće dozvoliti, a usput će vam nabaciti da samo treba da vaš glas date njima i muka „Jumka“ je rešena. Daće časnu partijsku reč, kao i uvek. A možda će dati i neki avans, ili tzv. subvenciju koja će „držati vodu“ dok izborni rezultati iz Vranja u Beograd odu.

Dragi moji Vranjanci, ja vas blagovremeno upozoravam šta će biti. Zato Vas savetujem da na vreme pripremite motke, jer kad oni stignu u Vranje, biće kasno. Bićete obmanuti i izigrani isto kao i za onih 1.000 evra besplatnih akcija, i za 400.000 radnih mesta...itd, itd.

Elem, da se vratim na suštinu priče i sudbinu „Jumka“. Kako ja vidim predstojeću kataklizmu našeg giganta koji je decenijama poznat na gotovo svim meridijanima?! Da se ne laženo, problem „Jumka“ uopšte ne leži u ovih 1.000 pravosnažnih presuda, odnosno 400 miliona dinara. „Jumko“ je danas talac razorene privrede, urnisane domaće proizvodnje, katastrofalne izvozne politike...

Problem „Jumka“ se krije u činjenici da fabrika otežano tržišno posluje i da svakog meseca iz budžeta Srbije dobija subvenciju od 15 miliona dinara. A zašto je to tako? Zato što su oni koji su trebali da vode računa o našoj privredi i tekstilnoj grani privrede, od „Jumka“ napravili „roba“ državnog monopola. „Jumko“ danas potpuno svesno sudeluje u svom samoubistvu, jer nema drugog izlaza.

U septembru prošle godine, reče direktor Zoran Stošić da će „Jumko“ do kraja godine kupcima u zemlji isporučiti robu u vrednosti od 500 miliona dinara!!! Takođe, reče Stošić da će u Nemačku, Švajcarsku, Austriju i Rusiju svakog meseca biti izvezene košulje, donji veš i konac u vrednosti od 70.000 do 150.000 evra! Ne treba biti nikakav vajni ekonomista da bi zaključili da je inostrani plasman proizvoda i promet, u rasponu od 3 do 6 puta slabiji od domaćeg prometa!

Za koga „Jumko“ šije? Za Vojsku Srbije, MUP, PTT, Telekom i EPS!? Direktor Zoran Stošić kaže da će izvršne presude i dug od 400 miliona ugroziti ugovore sa ovim državnim kooperantima? Druge kooperante ne spominje! Šta to znači, znači da „Jumko“ veštački vegetira samo zahvaljujući činjenici da je ugovornim obavezama vezan za državne subjekte! Šta će biti kad „Jumko“ obuče Vojsku i MUP, a kad država proda PTT, Telekom i EPS!? Znači li to propast „Jumka“!?

Prihodi „Jumka“ u 2009. godini iznosili su 365,3 miliona dinara, dok je zabeležen gubitak od 1 milijardu i 9 miliona dinara! Prihodi „Jumka“ u 2010. godini iznosili su 542,9 miliona dinara, a gubitak 545,4 dinara! U obe godine samo šteta, a nigde dobiti. Dakle, egzaktne cifre govore da „Jumko“ trenutno nije u stanju da sam sebe izdržava, a kamo li da posluje pozitivno.

Na kraju se pitam zašto je država dozvolila da „Jumko“ propadne!? Kome je u interesu da 1.800 radnika sutra bude na ulicama Vranja i na evidenciji nezaposlenih!? Ali, hajde, da sačekao da vidimo ko, pod kojim uslovima, na koji način i za koje „pare“ će od države otkupiti deo vlasništva u „Jumku“. Možda nam nakon toga neke stvari budu jasnije. Možda konačno shvatimo za koga je „temeljno“ pripreman „bonitet“ našeg „Jumka“... Nadajmo se samo da to neće biti Beko, Miško, Kole.... A ko će onda biti? Hm, hm... Videćemo! Rekao bih Vam da znam, ali zaista ne znam! Samo slutim da dobro biti neće!