Poučnik za pravoslavnu srpsku mladež

"Nakon sedamdeset godina lutanja nepreglednim poljima socijalističke i samoupravne misli, vraćam se pod skute Srpske Pravoslavne Crkve jer shvatam da sam pogrešio, i kažem:

- Bog postoji
- Srbi su nebeski narod
- Postojanje i mišljenje nemaju nikakve međusobne veze

Ja ne vidim kako drugačije objasniti činjenicu da, nakon svih istorijskih promašaja, uprkos odsustvu svakog racionalnog objašnjenja, Srpski narod još uvek postoji."

Ovim mudrim rečima Sv. Jeronim započinje svoju poslednju knjigu: "Poučnik za pravoslavnu srpsku mladež". Uprkos tome da ne doseže cilj sa kojim je pisana, da postane "udžbenik veronauke za novo doba" u osnovnim i srednjim školama Srbije, knjiga ubrzo postaje apsolutni hit srpske underground religijske misli prestigavši pri tome nezamislivu popularnost erotskog opusa oca Pahomija. Poznavaoci lika i dela autora nisu iznenađeni i knjigu smatraju neminovnim rezultatom dugogodišnjeg autorovog rada na obogaćenju, kako naše, tako i svetske kulturne baštine, ali naglašavaju da se sveukupna genijalnost ovog dela ne može ispravno sagledati bez da se najpre sagleda i razume autorov životni put.

Dan kao i godina rođenja Sv. Jeronima nisu sa sigurnošću utvrđeni. Jeronim po ovom pitanju ćuti, a među biografima mišljenja su podeljena u dva tabora. Jedni navode 14. februar 1804. dok drugi zastupaju 23. april 1815. Prva opcija ipak se čini izvesnija, jer u svojoj autobiografskoj knjizi "Kume, ne Sekiraj se" Jeronim opisuje svoja traumatična iskustva iz detinjstva i pritom pominje istorijska dešavanja iz 1817. godine. Knjiga takođe navodi da je Jeronim napredno i zdravo dete "duše razapete između oca na istoku i majke na zapadu". Ova dvojnost obeležiće njegov život nestalnim lutanjem čas na levu čas na desnu stranu, a odsustvo roditeljske ljubavi stvoriće osećaj da nigde ne pripada.

Slede godine tišine u kojima Jeronim, kako sam navodi, "posmatra svet oko sebe i uči na svojim greškama".

1903. iz štampe izlazi njegov prvi best seller: "Zovem se Crna" kao i kraća studija o fizici kosog hica pod nazivom "Koliko daleko može doskočiti telo Kralja ako ga bacite sa prvog sprata", a 1814. započinje svoje prvo kapitalno delo: "Nepodnošljiva lakoća nestajanja" ma da širem auditorijumu ostaje upamćen njegov nutricionistički priručnik "Dijeta Albanija" iz iste godine.

U vihoru Prvog Svetskog Rata, vođen materijalnim interesima, piše nastavak romana "Zovem se Crna", pod radnim nazivom "Zovem se Crna 2 - Balada o Plavoj grobnici", ali na nagovor Princa Regenta Aleksandra odustaje od namere da knjigu izda. Ovaj roman postaće hit tek početkom XXI veka sa, doduše malo

izmenjenim, da ne kažemo, prilagođenimi sadržajem.

Period između dva rata provodi u prikupljanju materijala za novi tom svog kapitalnog dela "Nepodnošljiva lakoća nestajanja" i jedino, pomena vredno, delo je scenario za film "I kraljeve ubijaju, zar ne!?" iz 1933. Film postiže internacionalnu slavu nakon premijernog prikazivanja u Marseju iste godine, a Jeronim puni naslovne strane svih evropskih filskih žurnala.

Sledi preokret. Po ugledu na ruske pesnike, 1941. izdaje poemu pod nazivom "Tužna pesma o državi i sedam sekretara SKOJ-a" kao i zbirku pesama za decu pod nazivom "Avione, baci mi bombone". U to vreme, iz štampe izlazi i drugi tom "Nepodnošljive lakoće nestajanja". Novi režim kao da nema razumevanja za Jeronimovu misao, te sledi prekor i progon. Zbog primetnog uticaja Ruske poezije biva primoran da se privremeno preseli na Jadran nakon čega mu se gubi trag sve do ranih sedamdesetih godina XX veka.

1972. putuje motociklom od Triglava do Đevđelije u društvu svog sina i razmišlja o definiciji kvaliteta. Umesto sastava na temu "Kako sam proveo letnji raspust", na veliko razočarenje svog sina, piše filozofsku studiju: "Zen i umetnost održavanja bratstva i jedinstva sa originalnim instrukcijama za popravku radio i TV aparata Elektronske industrije u Nišu". Delo se danas smatra jednim od najuticajnijih spisa u modernoj istoriji. Pored toga sto služi kao izvornik za popularni serijal knjiga "Mala škola elektronike", iz kojih će generacije mladih radio-amatera naučiti kako se razgovara sa ostatkom sveta, ova knjiga se smatra rodonačelnikom ideje samoupravnog socijalizma i kao takva ima presudan uticaj na Ustav SFRJ iz 1974.

Umesto da prigrli slavu, Jeronim se ponovo povlači kako bi sakupljao materijal za treći tom "Nepodnošljive lakoće nestajanja". Posmatra svet i uči na svojim greškama. Izolovanost i tišina mu prijaju, a počinju i neosnovane glasine o njegovoj smrti.

Tišina traje do 1986. kada nakon neprospavane noći u kafani sa nekolicinom pajtaša piše kontraverzni pamflet "Čujte Srbi" u narodu poznat pod nazivom "Memorandum", što se smatra početkom egzistencijalističkog dijaloga između SANU i Sveučilišta u Zagrebu. Egzistencijalistička misao cveta na prostorima cele SFRJ, a kulminaciju filozofske rasprave ovekovečiće estradni umetnik Dino Merlin u svojoj pesmi "Ej, Saraj'vo gde je nekad bilo". Iz štampe izlazi treći tom "Nepodnošljive lakoće nestajanja" i Jeronim se okreće vedrijim temama.

Slede dve zbirke pesama za decu: "Kako trampiti babu za kilo zejtina" (1993.) i "Avione, baci mi bombone, ponovo" (1999.).

U godinama koje slede, Jeronim se okreće Pravoslavlju. Nerado prihvata ulogu sveca. Tada se rađa ideja da umesto novog toma "Nestajanja" napiše blueprint za, kako kaže: "konačno Nestajanje". Zadatak nije nimalo lak - potrebno je poreći sve što drugi znaju i zaboraviti sve što je naučeno. Ova misao na kraju dobija oblik literalnog dela sad već naveliko poznatog čitalačkoj publici pod nazivom "Poučnik za pravoslavnu srpsku mladež".