Leskovački gušter

Leskovački gušter (lat. Safarius esspreso) je predstavnik gmizavaca koji se u vreme sunčanih dana najčešće sreće po grad. On je zavladao po ulice i u park nakon izumiranja vrste "Ruppus macchiato".

Poreklo

Zajednička prapostojbina ove dve vrste bila je smeštena u predelima centra grada nazvanog "Terra Ruppia". Ovaj biotop se odlikovao specifičnim uslovima koji si omogućili pripadnicima ove vrste da se u početku namnoživ k'o poganci. Pokretni suncobrani omogućavali su nesmetano nagrevanje i zaštitu "kad vrne", a postojali su i nepresušni izvori jevtine kafe i kisele vode.

Sve je to uticalo na prenaseljenost ovih prostora i na to da nema kude da se sedne od dvanaes u podne pa do tri, čet'ri popodne. Oko osam, devet uveče javljao se fenomen smene guštera. Dnevni gušteri su odlazili dom a njihove stoličke i foteljke su zauzimali takozvani noćni gušteri.

Noćni gušteri su podvrsta vrste "Ruppus macchiato" koji spijev po cel' dan, dok im noć služi za majanje i jedenje po pekare. Razlog zbog čega su se oni ovrteli oko ovog staništa je i blizina diskoteke (lat. Svrtokurište) koja je bila odma' prekoput.

Iako prostor bez mnogo vazduha, povećane vlažnosti i većeg broja drugih pripadnika vrste koje su mirisali na užeglo, Svrtokurište je bilo pogodno za muvanje ženki i pijenje pivo. Sastojao se od dve nadmorske visine.

Jedna se označavala sa "dole", a druga sa "gore". "Dole" (od 0 do 3 metra) je bilo stanište guštera koji su se tek ispilili (lat. Balavus Lacertidae), dok su "gore" (od 3metra do plafon) naseljavali stariji, iskusni gušteri (lat. Stariji Lacertidae)... sa rezervisan astal.

Povećan broj guštera na ovim prostorima doveo je i do povećano gledanje i odmeravanje između gušteri i gušterke. To je uzročno-posledično dovelo do povećano razmnožavanje posle grad.

Još jedna vrlo popularna vrsta gmizavaca, iz isti red (Squamata) kogod i gušteri, al' drugi podred, su bili iguane. Njihovo zbirište su bile ravnice pored semafori zvane "Terra Iguana". Bili su malobrojniji, ali su upražnjavali isti rituali kao i ostali gmizavci u vidu žvakanje kašičke, viljuške i ostali escajg kao i popreko gledanje ostalih konkurentnih mužjaka.

Verovatno su ih u ove krajeve privukli izvori retkog minerala "Gold Minas 7K+R" i jeftin čaj od kamilicu.

Migracija

Uporedo sa migracijom belouhih antilopa u Sudan krenula je i migracija guštera niz glavnu ulicu prema park. Razloge migracije teško je utvrditi.

Pretpostavlja se da su ženke prve krenule na taj put. A kad su videli da nema vajda od sedenje i da neće ima ništa za razmnožavanje za njima su krenuli i mužjaci. Smatra se da su tako, mutavački, jed'n po jed'n napustili ovaj kraj.

Još jedna teorija kaže da je, u suštini, ove vrste privuklo prisustvo monokotiledone biljke popularno nazvane - travuljačina, koji je se nalazio na obodima ovog novog staništa, jer im se zgrozio zelen nepran tepih koji je prekrivao predele "Terra Rupie".

Međutim ova biljka je ubrzo nakon doseljavanja sve zgazena i morala je da bude zamenjena sa veštačku travu. Jer za pojedini nije ni trava.

Kako svaka migracija nosi određene opasnosti tako je i u toku ovih migracija jedan deo vrste koji je bio emotivno vrzan za "Terra Rupiu" crk'o od muku, i nikada nije stigao do park, a drugi deo se ugnjezdio u ova toplija podneblja kude je izgrađen novi ekosistem pod nazivom "Terra Safarica" i uspešno se prilagodio novim cenama osvežavajućih, toplih, alkoholnih i bezalkoholnih napitaka.

* NAPOMENA ZA NEPISMENI

- lat. - označava da je reč od latinski naziv

- Lacertidae - stvarno znači gušter (takozvani običan gušter)

- Squamata - je*em li ga koe znači (potražite na Wikipediu il' na Google)

- Terra - to vi je Zemlja i nema veze s' TerraNovu i njine kineske maj'ce, kaiši i šeširi

- ostali latinski nazivi - sve sam gi izmislio. Svaka sličnost sa stvarnim latinskim nazivima koje učite u školu i pominjanje istih na profesori iz biologiju može da izazove jedinicu u dnevnik.

- svaka sličnos' sa ljudi po grad je slučajna

Će se nastavi...

* tekst je, uz saglasnost autora, preuzet sa Facebook stranice "Koe ima po grad?"