Akcije domaćih ili rasprodaje nekih tuđih vlasti

Pripadam jednoj od onih niških porodica kojima je neka od prethodnih vlasti ili razbojnički uspešno oduzimala nekretnine ili im je podjednako efikasno ''pomagala'' da iste otuđi, pošto bi ih prethodno dovela u takvu situaciju da njihovo dalje korišćenje bude fizički nemoguće ili finansijski neodrživo.

I dok je dobar deo tih Nišlija zbog toga bio prinuđen da se raseje daleko po belom svetu ili rasadi nešto bliže po belom gradu, deo nas je ostao ovde da nemo ili nedovoljno glasno svedoči o razvojnim putevima nekih novih ljudi od ugleda i znanja, kao i ljudi od vlasti ili onih koje možda ne treba ni spominjati.

Nepokretnosti, kako ih definiše zakonodavac, normalno menjaju svoje vlasnike kroz vreme. Retki su slučajevi po srpskim gradovima da je neka porodica vlasnik neke nekretnine duže od jednog veka. Silina političkih zemljotresa kroz istoriju nužno odvaja jedne od drugih.

Ratovi, izbeglištva, krize – sve to ometa naš društveni napredak i drži nas u tom smislu dosta daleko od nekih, recimo skandinavskih modela, onih koji su imali tu povesnu mogućnost da sebi obezbede nekoliko vekova razvoja u mirnodopskim uslovima. Ali takvo rezonovanje nas i svesno zadržava u istorijskom magnovenju sagledavanja sopstvene odgovornosti za naša činjenja i propuste.

Zaboravljamo da smo kao narod najčešće skloni polovičnim ili neprimenjivim rešenjima, nedoslednostima, zaboravu i nepoštovanju sopstvenih zakona, sloboda i prava. U ovom slučaju se to odnosi i na povraćaj otete imovine njenim prvobitnim vlasnicima i samim tim i očuvanja pravnog poretka i stabilnosti jednoga društva.

Pokušaji restitucije oduzetih nepokretnosti su još daleko od svog ostvarenja ali zato smo i dalje svedoci najsvežije u nizu rasprodaja ''gradske'' imovine. Naravno, ostaju nerešena najbitnija pitanja: kako je Grad došao u njihov posed, šta je sa njihovim prethodnim vlasnicima i na kraju - ko će sve te greške, nepravilnosti i pričinjenu štetu konačno jednoga dana morati da plati?!

Politička odgovornost onih koji vođeni trenutnim interesima donose takve odluke je u Srbiji smehotresna kategorija i ima vrednost papirnog ubrusa prosečnog kvaliteta. Odgovornost pred zakonom onih koji tako deluju je tek tragedija koja se nađe na reportoaru nekog od pozorišta lutaka eventualno jednom u nekoliko godina. Sve je kod nas na nivou vica ili imaginacije, sve veoma brzo dobije svoj antipodni oblik i značenje i svi na kraju brinu neku svoju brigu a javni interes i javna dobra su nešto o čemu će valjda brinuti neko drugi.

Obrazloženje gradskih vlasti za najnoviju u nizu rasprodaja nekada ''društvene imovine'' je njihovo loše stanje i nedostatak sredstava za održavanje. Naravno, za to su krivi ''žuti'' ili možda i sam Midhat-paša, svejedno, samo nikako oni koji su na vlasti poslednjih nekoliko godina. U tu vašu političku i svaku drugu borbu sa bivšim vlastima ja zaista ne mogu da zadirem, ali zato za Midhat-pašu mogu slobodno da vam poručim da je bio verovatno najbolji gradonačelnik Niša u novijoj istoriji. Midhat Paša, foto: Wikipedia

Iako Turčin, za Niš i njegovo srpsko stanovništvo je učinio više nego svi vi zajedno u proteklih tridesetak godina! Zamislite gospodo drugovi, jedan okupator, stranac i zulumćar a učinio više za ovaj grad od svih vas, velikih Srba, lokal i ostalih patriota, boraca za komunizam, socijalizam, demokratiju i sva ostala ljudska prava!? Po pitanjima prosvete, zdravstva, privrede, infrastrukture, kulture, građanskih sloboda…

Naravno, ovaj mali istorijski isečak neće pomutiti taj večni politički spokoj vaših savesti ili vas trgnuti od misionarske posvećenosti ispunjavanja ciljeva političkih tata iz prestonice i udarničkog truda zarad vaših ličnih interesa.

Politički je naivno i suštinski glupo očekivati tako nešto od vas, uspešnih srpskih političara. Vas ne zanima sud vremena ili istorijskog sećanja. Vas jedino brine sud partije i možda povremeno sud ulice. Jer ste uglavnom svi vi ovde odatle i stigli. Dok vam te sudije iznova ne presude, vi samo organizujte nove sezonske akcije ili povoljne rasprodaje nečega što niste sticali. Jer tako ste u moguTjnosti a i baš vas briga, narod ovde ionako ništa ne pamti. Ni akcije ''svojih'' a kamoli tek rasprodaje nekih ''tuđih'' vlasti.