Civilizacijski preduslov

Prvo pregovaračko poglavlje, koje nismo ni otvorili u onom osnovnom, narodnom dijalogu, trebalo bi da se odnosi na jedan civilizacijski preduslov. Uklanjanje đubreta iz ljudskih naseobina i život dostojan čoveka u istim. Tu smo očigledno dobrano zapeli a bavimo se Touch Screen-ovima i LCD-ima.

U našem očajničkom jurišu ka obećanom ''EU blagostanju'' (koje se uglavnom doživljava kao nastavak soc-realističke utopije da je odgovornost zajednička a priviligije lične) zaboravili smo da u društvu bogatih i uspešnih niko ne želi odrpanog uličara koji prebira po kontejnerima.

Još gora stvar je što je taj probisvet obrisanog sećanja ujedno i raspikuća problematičnih navika. Raskrčmivši svoju baštinu uz turbo-folk varijantu ''da prodamo - samo da igramo'', sada prosjači po kraju kako bi i ono malo što mu udele ponovo sfućkao na svoje poročne prohteve i navike.

Da, civilizacijski preduslov. Kolektivna para-psihologija se u našem društvu očigledno završava na onoj staroj poslovici da voda nosi sve.

Otuda i korita reka zatrpana đubretom koje je (gle čuda!) u proteklih nekoliko vekova evoluiralo od organskog do plastičnog, pa nam sada bezobrazno pravi problem i neće da se samoodnese niz reku u naš zaborav. O toj vodi koja nosi sve je svojevremeno pevao i jedan urbani narodni pJevač, otkrivajući nam iznova i činjenicu da su dvojinu stari Sloveni imali u rečniku.

Nije pomoglo to saznanje jer nas i dalje boli ljubav a zavist teši. I više kao da nema rokenrol omladine koja čita Pekića i razume šta znači to da je vreme odbrane i poslednjih dana. I na to smo zaboravili. Jer većina, iskreno - svi mi zajedno, savladani smo duhom globalizacijskog korporativizma i potajno rešeni da batalimo sve ''velike teme'' a iskreno se posvetimo samo sebi i samo sada.

I živimo tako te svoje potrošačke snove sa reklama, pa ako bude nešto – biće. A grešimo.

Ne primećujemo da je središte celog tog samoživog i kvazikulturološkog otklona zapravo onaj isti kontejner oko koga priča i počinje i oko koga će se i završiti neslavno. Neki su zadovoljni time što su "civilizovani" jer svoje gomile đubreta u kontejner bacaju.

Ultra–mega carevi su oni koji svoje đubre sortiraju iako nam za to demokratske i napredne vlasti još nisu obezbedile osnovne preduslove a toliko smo uznapredovali u pregovaračkim procesima i tako nam je blizu taj obećani raj u kome sve brige prestaju. I ljudi misle – pa to je dovoljno! Ja radim šta je do mene... Ali nije dovoljno.

Jer ostaje problem što su nam kontejneri na prometnim mestima, otvoreni i bušni pa se cedi đus od đubreta koji je postao zaštitni letnji znak izanđalog niškog asfalta.

Ostaje problem što se ti kontejneri prazne u prebukiranu deponiju koja je potencijalna ekološka i realna bomba.

Ostaje problem što se otpad ne selektuje i ne reciklira i to u vreme kada je to standardna tehnologija. Ni preskupa, ni prezahtevna. Ali zato mahom ispunjavamo sve nebulozne, neprimenjive ili sada potpuno nepotrebne EU standarde, zamazujući tako oči isključivo sami namima, što bi reko lepi Boža, tetkino čedo.

I ne mogu da prihvatim da nismo svi odgovorni što je to tako. Kuća se zida od temelja, a limeni pevac ide na kraju. Odgovorni smo jer lickamo fasadu iako nam je temelj kuće ogrezao od vlage.

Odgovorni smo što od gotovog pravimo veresiju i iz svog nemara i lenjosti dajemo drugima da nam upravljaju imovinom.

Odgovorni smo što dopuštamo višedecenijsku negativnu selekciju i pristajemo da budemo deo takve igre. I verujte, taj naš pijani ples je pri kraju. I kada se sutradan mamurni potrudimo, biće najbolje da se odmah uhvatimo za neki rastrežnjujući posao.

U ovom gradu će (da bi opstao) morati svaka uprava (ako je normalna i dobronamerna) pre svega da rešava osnovne civilizacijske preduslove koji se tiču jednog organizovanog naselja (govorim o higijeni) i da momentalno snosi odgovornost ako isto ne obezbedi. A i građani će (ako na taj naziv pretenduju) morati konačno da preuzmu na sebe obavezu da svoju vlast kontrolišu, primoravajući je da rešava prvenstveno osnovne probleme jednog organizovanog društva, a potom i sve ostale.

I to je put. Ne za EU nego za Civilizaciju.