Kulturo, eve Ni!

Dosta se ovih dana na Južnim vestima pričalo o stanju u niškoj kulturi i o našoj kulturnoj politici. Nekoliko autorskih tekstova, istraživanja, intervjua. Preostaje da se čuje i reakcija onih koji su za nju preuzeli političku odgovornost, ali i da se vidi konkretna akcija samog naroda koji je nezadovoljan stanjem u našoj nacionalnoj kulturi.

Primer građanskog samoorganizovanja po pitanju bazilike, koju treba da za vjeki i vjekov konzervira asfalt, mislim da predstavlja samo deo jednog natpolitičkog delovanja koje jednostavno mora biti uspešno u borbi protiv nas samih, ovako šundavih i akulturnih.

Takođe, iskreno smatram i da su ovi problemi trenutno bitniji od onih privrednih, svakodnevno pritišćućih. I, time sam sebe odmah diskvalifikovao u očima određenih ljudi kao neozbiljnog sagovornika. Zamolio bih i sve njih samo da pročitaju moje obrazloženje ovakve tvrdnje.

Zaista verujem da ovaj život nije samo: jedi, pij, uživaj i onda zadovoljno umri jer nećeš imati začim da žališ u ništavilu koje potom sledi.

Verujem i da smo mi samo jedna karika u lancu koji će trajati onoliko dugo koliko mu omogućava takav njegov niz. Tvrdo verujem da ono što smo nasledili nije naše, već onih koji dolaze posle nas.

Tvrdim i da nemamo nikakvo pravo da budemo bahati i nemarni i da nam prevashodna preokupacija bude neolimpijska disciplina ''u se, na se i poda se''. I dalje redom, sve u tom smislu, da ne traćim i obrćem reči – valjda smo se razumeli.

E sad, neubeđeni materijalisti (moram tako, bez uvrede i dodatnih ideoloških konotacija) mogu da od ovog teksta odstupe, ali neka onda ne mašu mnogo svojom navodnom brigom o kulturi. Jer, kultura po logici stvari podrazumeva ono iznad trenutnog i iznad materijalnog.

Ona se, istina, dobrim delom projavljuje kroz materiju, ali se njome i ne definiše i iscrpljuje kao pojam. I kultura nastavlja da postoji i traje i nakon propadanja materijalnih dobara koja su pod njenim uticajem stvorena.

Kultura je smisao čoveka zarobljenog u sopstvene granice jedne vreće kostiju i mesa koje vremenom i same prestaju da postoje. Kultura stvara estetske preduslove zbog kojih čovek ozbiljnije shvata i sam pojam privređivanja i ekonomisanja dobrima.

I još jednom za one materijaliste koje sam ipak zaintrigirao pa su nastavili da čitaju. Pojam današnje Ekonomije je izveden od grčkih reči Oikos i Nomos i podrazumeva upravljanje zajednicom. A kako upravljati zajednicom (uticati na njen napredak), ako ispred sebe nemate veći i bitniji cilj od sebe samog (svog užitka i hira) - zapravo nas samih? Pa nećemo valjda braniti takvu glupost da smo mi, i samo mi, sebi i cilj i smisao, ono jedino važno?

Šta hoću da kažem? Kultura je ono što jednu zajednicu ljudi čini smislenom i uspešnom. Ekonomija je samo sredstvo koje će zadatu kulturnu politiku podržati u njenom ostvarenju. Zbog toga i iskreno verujem i tvrdim da je Kultura bitnija od Privrede.

Ostaje još samo jedan ''mali'' problem. Da se dogovorimo oko toga šta je to naša ''kulturna politika'' i da se potom i potrudimo da se ona ne menja sa svakom promenom vlasti ili projavom mesijanskih lidera koji će snagom svojih ličnosti da Srblje izvedu na pravi put progresa u kome će svi moći samo da uživaju u tako cijenjenoj jevropskoj kulturi. Mislim, neće da može.

Dotle, kulturo eve Ni!