Neka nova politika

Jedno od osnovnih pitanja neophodne promene aktuelnog političkog sistema jeste svakako ono koji se tiče integriteta i same funkcije izabranih narodnih predstavnika.

Tu se bekstvom iz jedne krajnosti, gde su političke partije sa apsolutnim pravom vlasništva nad izbornim mandatima od njihovih formalnih nosilaca neretko pravile svoje pione otišlo u drugu krajnost, koja je legalizovala trgovinu poslaničkim tj. odborničkim mandatima njihovih novih ''vlasnika'', bez ikakve političke i svake druge odgovornosti.

Naravno, nije se poteglo ni za jednim od mogućih zaštitnih mehanizama koji su mogli i koji i dalje mogu da spreče prevaru birača koji su glasali za jedan politički ''proizvod'' da bi potom, narodski rečeno ''preletanjem'' nosioca mandata u drugu političku opciju, zapravo dobijali nešto sasvim treće. To pravo je u Srbiji ipak moguće ostvariti ukoliko ste recimo kupili patike pa se ispostavi da nisu one koje ste zapravo želeli, ali nije moguće ukoliko su vas slagali vaši politički predstavnici koje ćete potom i pored svega, nastaviti da uredno plaćate tokom trajanja poverenog im mandata.

Svim tim i ostalim nemuštim i nedorečenim promenama, zapravo pukim friziranjem izbornih pravila, gubila se funkcionalnost i srozavao ugled najviših predstavničkih tela ovog naroda, Narodne skupštine i onih po opštinama i gradovima.

Osnovna premisa demokratskog uređenja koje smo usvojili političkim promenama sa početka devedesetih godina, a to je sistem uzajamne kontrole i ravnoteže zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, ostala je kao i mnogo toga, samo mrtvo slovo na papiru. Zato smo i danas svi, manje ili više, nemi svedoci toga gde se nalazimo kao društvo i na šta nam liči država sa svojim institucijama.

Teme kojima se bavi svaka opozicija od uvođenja višestranačja su uvek iste. Nepostojanje normalnih izbornih uslova, slobode medija, nezavisnosti tužilaštva i sudstva, efikasnosti policije, mogućnosti praćenja i kontrole rada državnih organa…

I mnogo toga drugog čeka da se konačno stavi ad acta kako bi ova država napokon postala funkcionalan i uređen sistem, a ne teritorija koja zavisi od dobre volje aktuelnog kolonijalnog upravitelja i njegovih izvršioca, poslušnika partije.

I gotovo svi smo svesni da je pojam RESET ozbiljan imperativ ali je velika većina takođe spremna i da olako odustane od insistiranja na njemu.

Hoće li nova generacija onih koji bi da se politikom bave, uspeti u nekoj ''novoj realnosti'' da se konačno ugrade zdravi temelji u naše državno zdanje?

Možda, ukoliko se konačno bude zidalo od temelja, a ne od slemena. Ukoliko se napokon krene sa istinskom decentralizacijom a institucije obnove i potom sačuvaju pre svega u lokalnim samoupravama. Ukoliko baš one budu temelj države, a ne njena razvaljena ograda.

U predstavničkim telima na lokalu zato moramo imati ljude sa politički urednim biografijama, ostvarene i nefrustrirane ličnosti koje će imati i kapaciteta i odgovornosti da pravilno zastupaju, planiraju i realizuju interese onih koji se bave nečim drugim a ne politikom, ali koji ih za to plaćaju.

Dakle narod, kao poslodavac, mora konačno razumeti da je suština uređenog demokratskog društva - njegova obaveza da insistira na odgovornosti svojih zaposlenih političkih predstavnika u (samo ime kaže) predstavničkim telima vlasti.

Pored toga, potrebno je građane motivisati i dodatno uključiti u neposredno odlučivanje po određenim političkim pitanjima putem njihovih sopstvenih inicijativa i lokalnih referenduma. Involvirani na taj način, oni će i sami razumeti svrhu i osećati obavezu kasnijeg praćenja implementacije onoga što su sami izabrali nakon objektivnog informisanja i ozbiljnih javnih rasprava.

Preduslov je dakle vratiti Ustavom predviđene mehanizme odlučivanja građanima i obezbediti kontrolu i vidljivost rada vlasti.

To jeste proces i kao takav zahteva i vreme i posvećenost da bi zaživeo, a narod konačno ozbiljno uzeo da promišlja i učestvuje u politici na nivou za koji postoje realne zakonske i istorijske osnove kao i praktični razlozi.

U suprotnom, ja zaista ne vidim šta bi više mogla biti alternativa za jednu novu politiku, za jedan novi i normalniji način života. Da li je vi možda vidite i zašto ne?