Njegoš i biomasa

Prema skorašnjem pisanju Južnih vesti, svaki deseti Nišlija je član Srpske napredne stranke. Članstvo joj se uvećava za po 5 do 10 članova dnevno. Takav je trend i u ostatku Srbije.

Sociolozi koji su u članku komentarisali ovu pojavu, slažu se da je ovo ravan put ka ”uniformnosti, monolitnosti, lojalnosti... zapravo Severnoj Koreji”. Tačno.

Ali treba imati i dovoljno intelektualne iskrenosti i dovesti tu započetu misao do njenog logičkog kraja. Tačnije, do istine.

Da. Srbija zaista nezadrživo napreduje ka ideološkom statusu jedne evropske Severne Koreje. Ali ona putuje tamo sa blagoslovom i tapšanjem po leđima i Brisela i Vašingtona. Nedavni osvrt uglednog Foreignpolicy to duboko potvrđuje.

Trenutno je dakle u toku faza već viđenog, gotovo ritualnog "pranja ruku" zarad očuvanja intelektualne čistote i moralnosti koja će "izabranicima civilizacije" ponovo dati slobodu imperativa da drugima očitavaju lekcije i daju upute i smernice.

Ali ne srdimo se. To je tako otkako je sveta i veka. To je normalno, jer je svaka imperija u istoriji koristila slične obrasce kojima je štitila svoje interese.
Upotrebimo bolje tu energiju za pogled unutra. U sopstveno dvorište. Jer sa te druge strane ograde, mi smo i pored svih istorijskih promašaja još uvek onaj tip naroda kojem su bitnije bajke o velikom vođi nego ideja o malim, ali nezavisnim, sopstvenim institucijama.

I svi nas rade na istu foru već vekovima. A i mi se uporno primamo.

Miting SNS u Nišu; foto: arhiva JV

Izrazi lica ovih, zapravo svih partijskih interesnih aktivista nam to iznova i iznova potvrđuju. I nije kako mnogi kažu u pitanju naša inteligencija. Mi nismo glup narod. Ne.

Pre bih rekao da je reč o izboru filozofskog principa, onog kojim biramo način svog življenja, svog bivstvovanja. Onog, gde smo zbog višegeneracijskih kolektivnih slabosti popustili i izabrali čuvenu "krmeću filozofiju” koja prednost uvek radije da punom čanku nego neizvesnoj slobodi. Kod nas je
inače taj pojam usko povezan sa realnim osećanjem gladi.

Vekovima se priča o slobodi svodila nešto kasnije na neminovnu i praktičnu glad. I to je istina. Ali je takođe i istina da se nismo nikada adekvatno ophodili prema ”našima” koji bi izneverili priče o slobodi, pa bi kasnije narod morao da odgladuje te svoje visoke misli. I zato šija dole i radostan pogled na pun tanjir. Ali to je već problem našeg odustajanja i nebrige za zajedničko, opšte dobro, tog zapravo kukavičluka u epskim razmerama, guranja stvari pod tepih, lažnog rodoljublja... Da ne lajem dalje, ispašće da se gnušam sopstvenog naroda, a ne njegovih osvedočenih mana.

A i šta će nam ta sloboda? Ona obavezuje. I prema precima i prema potomcima. Jednom smo je već imali pa se nismo baš proslavili. Šta bi na kraju mi sa njom?! Da ne citiram sada Branka Miljkovića.

Možda bolje Orvela koji je u ”Životinjskoj farmi” odlično oslikao ljudske karaktere koristeći se primerima iz životinjskog sveta? Gde je očigledna neosporna inteligencija i dominacija svinja, koja je ipak, kako da kažem, svinjska?! Neću ni njega.

Ali zato moram Njegoša sa naših narodnih i misaonih vrhova. On nam je i bliži i značajniji nego što je Orvel ikada bio svojim Englezima.

Znate onu njegovu pesmu o svinji i orlu? Ne znate? Znate ipak? U svakom slučaju, zaboravilo se. Ima dakle onaj deo kada svinja ubeđuje orla, podsmeva mu se zapravo...
”Pomiri se i predaj ljudima, vidi ka’ se živi obilato? Meni na dan tri korita daju, sve punije jedno od drugoga; pa cio dan u glib do ušiju, prevraćam se, na svijet uživam; ni’ što mislim, ni’ glavu razbijam, no iza sna na puno korito!

Oraj tresnu, pa prikupi krila, s`prezrenijem odgovara svinji: Mož` se hvalit ka’ pošteno živiš, pred svinjama ali ne pred nama, jerbo naše pleme ponosito takvoga se gnušava života. Nego ti se čuditi i nije: svinjski misliš, a svinjski govoriš. To ti sada daju i goste te, al’ ne zato rašta ti pomišljaš, no dok malo nakupiš slanine, pa će odmah maljugom po ciku”.

Ne mora dalje. Njegoš sve objasnio.

I to je nešto što jednostavno moramo iznova inkorporisati u naš genetski kod, u naš sistem vrednosti. Ako nameravamo da opstanemo na ovom prostoru. Ka’ ljudi.

A kao biomasa hoćemo sigurno. Ako je to zaista budućnost u koju verujemo.

Svinje ionako bez problema na kraju pojedu sve, pa što ne bi i biomasu svojih civilizacijskih saputnika?!