Nova "Nova godina"

"Znači, daćemo Nišu sve iz Beograda. Prebacićemo mu… Imaćete sve uređenije nego u Beogradu. I sve što je Beograd kupio, uzećemo mu i daćemo Nišu… Ali 50 miliona evra bre?! TZCHOVECHE, 50 MILIONA!!!"

Da, ovde nedostaje još jedna rečenica koju je izgovorio srpski premijer u onom čuvenom pedagoškom ribanju niškog gradonačelnika i u svom, već toliko puta viđenom, demagoškom obraćanju javnosti. To je sledeća rečenica: "Napravite samo zdrav sistem, nemoj da lažete građane!" Izostavio sam je svesno jer je građanima, verujem, dosta laži kojih je previše a sistemu je ionako svejedno pošto je već odavno pokvaren.

Gledam ove novogodišnje ukrase po našem gradu, gledam sve to što je "uzeto" od Beograda pa "dato" Nišu, te blistave kablove koje je "Parking-servis" onomad kačio po drveću, onako baš struĆno, te zvezdice koje je od ortaka ponabavljao još ZoĆa sa ekipom… i da, kako da ne spomenem onaj veliki njujirprezent sa sve mašnom – to svetilište selfija i glumljenja da smo eto kao negde u Evropi.

Mučno mi je to sve, gadno.

Znam da nije "u duhu praznika", da je ljudima više preko glave raznih negativnosti i da žele da misle o nečem lepom… Sve to znam i izvinjavam se svima kojima bih da ovako "pokvarim rapoloženje". Ali kako da čovek ne pljune na svu ovu reformatorsku farsu a zapravo inkvizitorsku višečinku? Kako da se opusti i prepusti planiranju neke normalnije budućnosti? Da se posveti vedrim temama i konstruktivnom delovanju?! U kom ambijentu, na koji način i sa poverenjem u šta?! Neka mi objasni neko da li je to moguće sada i ovde? Da se ne lažemo ljudi…

Pa zar nije lepo čovek, niški novinar Marko Smiljković, apelovao da se naš novac ne razbacuje na novogodišnje muzikante nego da se sve to lepo uplati kao pomoć teško obolelom dečaku?! Koliko sam video po reakcijama ljudi na društvenim mrežama taj predlog je odlično prihvaćen, a ubeđen sam da bi se i oni koji ih ne koriste sigurno složili sa njime kada bi isti bio adekvatno propraćen i podržan od lokalnih elektronskih medija. Jer mi smo još uvek narod koji zna za empatiju i kojem nije teško da, što se kaže, deli muku sa nekim.

Naši gradski očusi se naravno nisu oglasili po tom predlogu i nastavljaju da udaraju brigu veseljem iako je upravo njihov veličanstveni lider proglasio eru štednje i disciplinovanja naroda. To se naravno neće desiti u ovoj realnosti, već u onoj paralelnoj, ružičastoj, gde super-heroji poput njega obaraju sve rekorde i biju bitke sa kojekakvim alavuždama. Ova realnost je ostavljena nama, da uz red pesme, pa red pića i ića, zaboravimo na istu i da sutra, otežalih glava i pokreta, nastavimo po starom.

I nikada neće biti drugačije dok živimo svesno u ovakvim društvenim lažima i sledimo i veličamo ovakve državne lažove. Mi im dajemo snagu i moć da rade ovo što nam rade. Zbog slabosti naših karaktera, nedostatka volje i zamućenog vida, dozvoljavamo da budemo deo ove kolektivne pijanke jer nam je nažalost, većini zapravo i cilj da i sami nekako postanemo deo te večito slavljeničke ekipe koja će da vodi kolo i plaća muziku. Tuđim parama naravno.

Eto. Nije baš u lažno-slavljeničkoj novogodišnjoj atmosferi i po nepisanim pravilima… ali je bar realno. Barem ja tako mislim. Meni ovde nema mesta nekom opštenarodnom slavlju i veselju. Lično, čovek treba da slavi svaki dan. I što je živ i zdrav  - ako je tako. I ako nije, onda bar što su njegovi živi i zdravi. Treba da proslavimo svaki uspeh i svaku milost koja nam se dešava. Svako prema svom senzibilitetu i osećaju za meru. Naravno, dok ona ne ugrožava druge.

A kada slavimo kao zajednica, neke opšte, zajedničke uspehe i dostignuća – to se oseća i u vazduhu. To je jedno spontano i oslobađajuće, jedno prožimajuće i ujedinjujuće osećanje. Takva je bila ona Nova godina pre 20 godina. I ona je prošla. A onu "Novu" Novu godinu – ovakvi kakvi smo trenutno, nećemo još dočekati. Za nju, ovako podeljeni, raštrkani, razbijeni, lažno motivisani ili preterano pesimistični – nismo nikako spremni. Za tu Novu godinu je potrebno ponovno okupljanje, ujedinjenje i uporan rad. Naravno, pod barjakom Istine a ne laži, u pravom poretku a ne pod licemernim sistemom, sa vođama koje će iznedriti naše vrline a ne naše mane.

Takvu Novu godinu radosno čekam. I biće, ako treba da bude. Od nas zavisi. Uvek.