Spomenik prljavoj cipeli

U više tekstova sam pisao o antičkim spomenicima Niša. Trendovi koji očitavaju njihovo stanje su još uvek poražavajući. Nemar, raspad i prljavština. Naša konstanta za Konstantinov rodni grad.

Rimski nadgrobni spomenici u Tvrđavi su i dalje ostavljeni na milost i nemilost vremenskom i ljudskom faktoru. Za sada prolaze sa ponekim potpisom kao ovaj sa slike, ali mislim da je samo pitanje trenutka kada će se za njihovo “ulepšavanje i dorađivanje” iskoristiti i neka drugačija sredstva, poput recimo autolaka, šrafcigera ili macole. Pozdrav Rimljanina od Jelene; foto: Lj. K.

Posle jednog takvog događaja, čuđenju javnosti neće biti mesta, obećanja nadležnih da se tako nešto više neće dopustiti će biti izlišna a mi ćemo, po svoj prilici, nastaviti dalje, oguglali na još jednu tužnu istinu našeg društva.

U isto vreme, samo nekoliko stotina kilometara dalje, u Ljubljani recimo, lapidarijum je smešten uz samu zgradu Nacionalnog muzeja Slovenije i zaštićen je staklom. I u svim drugim gradovima koji se mogu pohvaliti antičkom kulturnom baštinom, situacija je slična. Spomenici se čuvaju, štite i nema mesta improvizaciji.

Niški Zavod za zaštitu spomenika je, sa druge strane, patentirao svoj, autentičan vid zaštite spomenika koji izaziva čuđenje, mada je po naprednom tumačenju stvari i događaja verovatno u pitanju skriveno divljenje, možda čak i zavist sličnih profesionalnih krugova.

Pošto je staklo prevaziđena, nedovoljno savršena tehnologija zaštite, niški Zavod najčešće pribegava avangardnim, ali ujedno i univerzalnim sredstvima, poput nekomprimovanog vazduha, koji potpuno i prirodno obavija naše spomenike, ne iziskujući pritom nikakve dodatne napore oko sopstvenog održavanja. I geo-platno izgubilo bitku sa vremenom; foto: Lj. K.

Ponekad se, kao što je slučaj sa antičkim grobnicama u krugu nekadašnjeg “Niteksa”, iskoristi i geo-platno, ali se isto potom ostavi na nekoliko godina kako bi se svi uverili zbog čega je zapravo vazdušni omotač daleko moćnije i izdržljivije sredstvo zaštite. Platno brzo propadne, istruli, ali zato vazduh pobednički ostaje kao gotovo večna kategorija.

Ipak, Zavod za zaštitu spomenika je tek jedna uboga ispostava naših vlasti. Nebitna i rubna kategorija za sam centar moći. Centar moći vam se obično nalazi u centru nekog grada i kao svaki centar, trebalo bi da sjaji, zrači, da svedoči moć. U Nišu, u samom centru grada, situacija je opet začuđujuće drugačija. Vlasti se nisu naivno povele za tom nekadašnjom, rigidnom i zastarelom tehnikom vladanja. One svedoče jednakost i bezbrižnost. Kako vam je u centru, tako vam je zapravo i u celom gradu sa okolinom.

Naslućujem i polako razabirem da je zapravo ideja vodilja ta - da sve bude obavijeno laganim šarmom neopterećivanja i nerobovanja stvarima, jer se samo tako život može spoznati u svom suštinskom naznačenju. Sve je zapravo jedna velika umetnička instalacija gde se staro i novo, prljavo i čisto, neprekidno susreću, prepliću i nastavljaju dalje, u svetlu budućnost.

Pozdrav turstima iz centra NišaĐubre u koritu reke u samom centru grada, đubre u tvrđavskim lagumima, đubre u ranohrišćanskim bazilikama, đubre i razvaline svuda. Potrošački mentalitet današnjeg čoveka koji iza sebe nužno ostavlja gomile smeća je nužno suprotstaviti savremenoj kulturi življenja, kako bi se to dvoje u susretu prepoznalo, preobrazilo i kao takvo, moglo nastaviti dalje.

Turisti koji nam redovno dolaze, od strane vlasti prepoznati kao veliki zamajac privrede ovog grada, ostaju u čudu prilikom susreta sa ovom i ovakvom idejom naših gradskih otaca. Tu i takvu spoznaju potom nose sa sobom svojim kućama, brižljivo je usput razotkrivajući, ostajući ipak nemi pred takvim civilizacijskim izazovom.

Ko će pobediti? Đubre ili Niš? Plastika ili čovek?

Nišlije su, sa svoje strane, oguglale na ova pitanja. Ona ih, generalno, više i ne dotiču. Nišlije uglavnom ćutke žure kroz svoj grad, pogleda uprtih u zaprljane vrhove svojih cipela. Pitanja koja ih muče su kako sastaviti početak i kraj meseca i kako uopšte nastaviti dalje?

Samo su cipele Nišlija izgleda potpuno svesne jedne poražavajuće činjenice. Dokle god se tako brzo budu prljale na niškim ulicama, ni njihovim vlasnicima ni ovom gradu neće biti bolje.