U lice sa ulice

Dok pišem ove reči u dvorištu svoje porodične kuće u Knjaževačkoj ulici, automobili nastavljaju svoju suludu dnevnu trku iako je već prošla ponoć. Noću se, kada buka utihne, još jezivije čuju pojedini sumanuti vozači koji turiraju svoje makine kao da je u pitanju pista, a ne gradska ulica.

Pre nekoliko dana se dogodila još jedna u nizu saobraćajnih nesreća kojima svedočim, evo već četvrt veka otkako živim u njoj. "Ulici smrti". Tako su je nedavno nazvali iz Južnih vesti, koji tome takođe svedoče već skoro deceniju. I nažalost, u pravu su.

Pamtimo sijaset sličnih nesreća u kojima su nam stradali drugari, komšije, nečija deca. Naša deca. Svako dete koje strada zbog nebrige i nemara odraslih, otkida komad neke bolje budućnosti koju smo svi mogli imati. Svakome od nas.

I koliko smo puta čuli nemušte razloge i groteskno širenje ruku odgovornih u ovome gradu, da je to, jelte ''regionalni put'', da tu znate ''ne mogu ležeći policajci'' (jer bi valjda usporavali saobraćaj?!), da će se evo ''ove ili iduće godine preduzeti mere'' da se saobraćaj učini bezbednijim po građane… Provuče su tu naravno i odnedavno omiljena floskula o zagađenju, kao znate mi smo takvi i mnogo vodimo računa o tome a to je znate ''zbog ljudi'' i kvaliteta života…

I šta ti ja znam, bolje je ovako da jure noću po 120 km/č a neretko i danju, mada najveći broj bahatih vozača stabilno ''gazi'' bar 80 km/č, iako je ograničenje na 50 tj. na 30 km/č u zonama škola kojih inače ima tri u Knjaževačkoj ulici.

Ljudi… Ovde više nema zezanja. Ovde se redovno gine. I ne vidi se kraj tome.

Pre dvadesetak godina su mi u sred bela dana uleteli automobilom kroz betonsku ogradu u dvorište. Bogu hvala, nikoga u tom trenutku nije bilo na tom delu trotoara i niko od ukućana nije bio u tom delu dvorišta. Anđeli čuvari definitivno rade prekovremeno niz Knjaževačku ulicu i ''sreća'' je očigledno presudni faktor u izbegavanju još većeg broja tragedija. Ali prijatelji, da se ne lažemo, ne funkcioniše tako život a naročito ne bi trebalo da po tom principu funkcioniše sistem. Oni kojima je poverena (a ne data) vlast, dakle poverena materijalna sredstva građana, moraju da ista koriste na opšte dobro. Da uočavaju, slušaju i delaju u skladu sa potrebama tih istih građana.

I da ne širimo sad priču dalje. I kako funkcioniše sistem, i šta bahata manjina, po sindromu aga i begova, misli da je vlast i kako je koristi… Jasno ni je sve, što bi rekli. Ali ovo je jedna od osnovnih stvari u ljudskim naseljima. Pitanje bezbednosti. Tu nema stranačke pripadnosti, u saobraćaju ne stradaju samo neki koji navijaju za neki tamo klub a ovi drugi ne, tu nema ''naših i njihovih'', tu smo svi Mi. Koji živimo, radimo i krećemo se u ovome gradu. Ideja i želja za životom bez nasilja i straha je i izvela ogroman broj ljudi proteklih meseci na ulice. I takav život valjda jeste imperativ svakog normalnog čoveka.

Zbog ovakvih stvari, kada sistem koji bi trebalo da zaštiti svakoga od nas, očigledno ne deluje, zbog toga se moramo pojavljivati udruženo na ulici i ukazivati ponovo i ponovo na očigledne probleme. Koji svakako nisu i sigurno ne smeju biti tretirani ''kao nerešivi''.

Zbog toga se i moj komšiluk, u delu Knjaževačke gde je nekako najveći broj ljudi stradao u proteklim decenijama, okupio u ponedeljak, na pešačkom prelazu na kome je usmrćen vozilom još jedan naš komšija. I zbog toga smo izneli svoje zahteve šta vlast mora da otpočne da preduzima do početka nove školske godine ili ćemo u suprotnome ozbiljnije blokirati čitavu ulicu, pardon, regionalni put ka Knjaževcu.

I tako će i biti nadalje. U lice sa ulice.

Jer je lako pričati u predizbornim kampanjama kako vam ''jedan ljudski život'' više vredi od ne znam čega sve a onda pustite da vam pešački prelazi budu nevidljivi, neosvetljeni, bez usporivača i signalizacije, bez kamera kakve postoje na drugim gradskim raskrsnicama od kojih očigledno jedino strepe bahati i nenormalni vozači koji voze tri puta većom brzinom od propisane… I nemoj da vam je slučajno palo na pamet da problem ''rešavate'' u vama poznatom maniru seče drvoreda jer se zbog njega dobro ne vide pešački prelazi! Jedan od zahteva našeg protesta je da se iznad svakog pešačkog prelaza izgradi čelična konstrukcija u vidu ćiriličnog slova P koja bi nosila jaku rasvetu i signalizaciju vozačima da uspore dok bi na asfaltu morali postojati horizontalni usporivači. Znači jedino tako a ne još jedna ludačka seča drvoreda!

Dakle, ne želimo više obećanja i odlaganja, pet godina samo pričate o pešačkim ostrvima, želimo delanje i ono mora da otpočne odmah! Inače ćete dobijati svakodnevne blokade, na svakome mestu, sve dokle izrazito ne budete pali dole. Na izborima naravno. U lice sa ulice. Izgleda mora tako.

A mi se uskoro vidimo na Vrežinskom mostu od koga takođe nećemo odustati.