Akademska simbolika "simbolizma"?

Kao i prethodnih šest godina i ove godine je u prvoj nedelji oktobra održan (VII) nacionalni naučni skup sa međunarodnim učešćem, takozvani BARTF (Balkan Art Forum), koji organizuje Fakultet umetnosti u Nišu zajedno sa Univerzitetom u Nišu i Ogrankom SANU u Nišu. Ovogodišnja tema skupa artikulisana je kroz punktualan i istovremeno lapidaran naslov - „Umetnost i kultura danas: metafora, percepcija i simbolizam“.

Na svečanom otvaranju naučnog skupa održanom 4. oktobra u Velikoj Sali Univerziteta u Nišu, shodno svojim simboličkim funkcijama, govorili su: najpre „gospođa Kostić“ (najavljena kao „dekan Fakulteta umetnosti u Nišu“), zatim Danijela Stojanović (najavljena kao „predsednik Programskog odbora naučnog skupa Balkan Art Forum 2019“), potom akademik Ninoslav Stojadinović, predsednik Ogranka SANU u Nišu, i na kraju se prisutnima obratio jedan od prorektora niškog Univerziteta. Premda najavljen, rektor niškog Univerziteta Dragan Antić nije se pojavio na svečanosti, iako je jedno od tri plenarna predavanja koja su usledila odmah nakon „Pozdravnih i uvodnih reči“ bilo rezervisano za gosta iz Grčke, sa atinskog Univerziteta „Zapadna Atika“, a Rektor je prošle godine i faktivno proglašen od strane Fakulteta umetnosti u Nišu za osobu koja je izuzetno zaslužna za negovanje međunarodne saradnje, zbog čega je Rektor prihvatio i simboličnu Povelju tog Fakulteta.

Šta su zapravo simboli?

U svom plenarnom predavanju naslovljenom kao „Muzika u praksi – metafora, percepcija, simbolizam“, prof. dr Trena Jordanoska sa Fakulteta muzičke umetnosti u Skoplju, koja je već desetak godina i plaćenica Fakulteta umetnosti u Nišu, a inače je dugogodišnja saradnica Dimitrija Bužarovskog, čoveka na čije se mentorstvo poziva Suzana Kostić kada se predstavlja kao „dr um.“ (doktor umetnosti), spretno je definisala „simbolizam“ kao „stilsku orijentaciju“. Jordanoska je, međutim, u potpunosti izostavila da objasni elementarnu definiciju „simbola“.

Jednu od najprihvaćenijih definicija „simbola“ kreirao je američki matamatičar i filozof Čarls Sanders Pers (Peirce). On je smatrao da su simboli zapravo konvencionalni znakovi, a znak je opet, prema rečima Branislave Milijić, „nešto što nekog pred nekim predstavlja u nekom značenju ili svojstvu“.

Obrazloženje teme skupa (metafora, percepcija i simbolizam) koje je pročitala prof. dr Danijela Stojanović, između ostalog je sadržalo i jednu jednostavnu rečenicu: „Naš svet je baziran na simbolima.“ Prirodan kontrapunkt ovoj „opservaciji“ markirao je u svom dirljivom i dostojanstvenom obraćanju prisutnim zvanicama akademik Stojadinović kada je apostrofirao „civilizacijski kulturni značaj umetnosti“. U svojevrsnom simboličkom činu tokom svečanosti, nad prisutnim zvanicama od kojih mnogi oličavaju institucionalne simbole „našeg sveta“ - predstavnici crkve, vojske, akademskih krugova i drugih pretendenata na posleničke pozicije u obrazovanju i kulturi - kao da je provejavalo gotovo osetno neprijatno pitanje o „civilizacijskom značaju“ aktuelnih simbola kulture u „našem svetu“ koji svi zajedno oblikujemo?

Osim možda nekolicine stranaca, svi prisutni na svečanom otvaranju naučnog kupa su najverovatnije upoznati sa činjenicom da je aktuelna dekanka Fakulteta umetnosti u Nišu Suzana Kostić, još pre nekoliko godina osuđena za zlostavljanje koleginice na radu. Takođe, faktivno je utvrđeno da je Kostićeva praktikovala trgovinu uticajem u okviru institucionalnog sistema koji joj je poveren na rukovođenje. Više je nego očigledno da je odavno prestalo biti pitanje ono na čemu kolektiv Fakulteta umetnosti u Nišu uporno, i rekla bih sramno, insistira, a to je: da li osoba takvih moralnih karakteristika može da predstavlja, odnosno označava, to jest simbolizuje dekana jedne obrazovne i umetničke institucije kakav je Fakultet? Pitanje koje se sada postavlja celoj niškoj akademskoj zajednici je: kako je tako nešto uopšte moguće?

Da budem u potpunosti iskrena i pravedna, niška akademska zajednica se preko svojih etičkih predstavnika, članova univerzitetske institucije popularno nazvane „Etički komitet“, dva puta i faktivno izjasnila o moralnom i profesionalnom integritetu Kostićeve. Niški akademci su jasno i više nego konkretno obrazložili svoj stav prema kom je Suzana Kostić „prekršila kodeks akademske etike“. Tom, moglo bi se reći preovlađujućem stavu niške akademske zajednice, simbolično svedoči i činjenica o upadljivom odsustvu kolega sa drugih fakulteta Univerziteta u Nišu, pa i samog Rektora, na otvaranju naučnog skupa, što ranijih godina nije bio slučaj. Osim toga, znatno je smanjen i broj kolega sa fakulteta iz okruženja koji su se interesovali za ovogodišnji rad skupa.

Na kraju, „akademski“ je primetiti i to da se odsustvo ljudi na koje se ovaj naučni skup od samih svojih početaka oslanjao čini kao teško nadoknadiv gubitak za dalji razvoj lokalnog naučnog rada u polju umetnosti.

Mada, isto tako se čini da to što je akademska zajednica konačno, faktivno i simbolično pokazala da je za većinu akademaca „simbolizam“ ipak daleko više od „stilske orijentacije“, budi nadu u možda svetliju budućnost Univerziteta?